Неискоришћено благо

Прибојска бања – Ни здравије и издашније воде, ни мање употребе. Тако кажу за лековиту топлу воду Прибојске бање, која у овом малом месту извире на све стране, просто шикља из земљине утробе пушећи се и благодет нудећи, а само два невелика предратна купатила овде постоје. И годинама се чека да неко почне да користи остале изворе, каквих је свуда по околним ливадама. Осам већ пробијених бушотина на свега шест хектара. Чекање, међутим, још увек траје.

Ову бању стварно бије добар глас. Реуматичним, са обољењима кичме, онима које је каква повреда задесила, људима оболелих периферних нерава и крвних судова овдашња вода помаже. Бије она из подземних извора снагом од 300 литара у секунди, сталном топлотом од 37 степени. Кад су пре три деценије Словенци издали једну публикацију о бањско-климатским лечилиштима бивше СФРЈ ову бању су, по лековитости, тада ставили на прво место. Штавише, утврдили су да у Европи још само једна бања, у Француској, има издашност квалитетне воде попут ове.

Али, како то код нас већ бива, вредности углавном запостављамо. У развој бање се никад није довољно улагало. Ту је само један стационар, Центар за рехабилитацију, који је у саставу Здравственог центра Ужице, и који је готово увек пун. Уз нешто мало приватног смештаја, који није на неком посебном нивоу, то је све што од смештајних капацитета бања нуди. А кад, целе године, а од пролећа до јесени највише, навале болесни са свих страна да походе бањско лечилиште, настаје неописива гужва. И сви користе само та два базена, давно прављена, недавно реновирана. Унутра је, лети на пример, и више од сто особа у базену пет са пет. Као сардине.

– Из године у годину повећава се, од 10 до 15 одсто, број посетилаца, било да долазе преко завода за социјално осигурање или комерцијално – казује др Драган Пјевчевић, директор Центра за рехабилитацију у Прибојској бањи. – У лето је и по хиљаду купача дневно, све је заузето, вишеструко је то више од могућности. Попуњеност центра је стална, на место се чека и по шест месеци, једино зими је нешто мања навала. Цене пансиона код нас су ниске, од 700 до 1.200 динара, а већина посетилаца је врло задовољна успехом лечења.

По речима начелника Одељења за физикалну медицину у овом центру др Ненада Галовића, за 32 године рада у овој установи видео је много случајева када су људи дошли са штакама и штапом, а одавде одлазили крећући се без њих. Он помиње пример Стаменка Јовановића настањеног у Француској, који је имао проблеме са кичмом, па је у тој земљи обишао многе лекаре, био лечен у четири установе и после свега тамо му је заказана операција кичменог стуба. Није хтео да оде на операцију, већ је стигао у Прибојску бању и овде провео 17 дана. "Вредело му је, опоравио се, па кад се вратио у Француску пред тамошњим лекарима урадио двадесетак чучњева и склекова, рекавши им: овако лече наши лекари", казује др Галовић. Такви примери, додаје он, учинили су да се својевремено, уочи пада Берлинског зида, и неки Немци заинтересују да улажу у ову бању, касније и други странци, али ништа од тога није остварено.

Усред бање, под брдом, већ четврт века, као какав Скадар на Бојани, стоји једна велика, недовршена грађевина, сва у зидинама. Започет је давно тај нови РХ центар, са 4.000 планираних квадрата, али су још осамдесетих због беспарице радови конзервисани. И то стоји тако, иако би завршетком тог здања главни проблем бање – недовољна искоришћеност извора и мањак смештајних капацитета – умногоме био решен. Шта ће бити са тим објектом, питали смо Лазара Рвовића, директора Туристичке организације општине Прибој.

– Коначно је, недавно, решено питање тог објекта – одговара Рвовић. – Општина је расписала конкурс да се то здање заврши и ево издато је на 99 година београдској фирми "Спа енд велнес", која се обавезала да ће у наредне три године завршити започете радове. Направиће модеран велнес центар, са базенима и другим садржајима. На пролеће послови почињу, реч је о инвестицији вредној пет милиона евра. Тај подухват треба да покрене бању, а све је урађено уз разумевање црквених власти Милешевске епархије, у чијем саставу је овдашњи манастир Бања (некад давно сав ужи центар бање, мада црквена имовина, био је национализован, па се сада то враћа). Средства добијена од продаје започетог објекта, од 225.000 евра, уступају се цркви која ће тај новац опет уложити у бању, правиће крај манастира хотел високе категорије.

Понешто се у последње време у бањи обнавља, урађена је расвета, па и дрвене "печурке", ускоро и фонтане, али је ипак видљив утисак о недовољној бризи. У месту нема ниједног контејнера, мештани смеће одлажу у неку бурад, канализација је само делимично урађена, сигнал мобилне телефоније (063) слаб, пут преко Кратова ваља закрпити.

У свему томе, док је овде топле воде у изобиљу, многи се чудом чуде што се отворени базен управо прави усред Прибоја, на свега који километар од бање. Сазнајемо да је држава за градњу базена дала паре (инвестиција вреди око милион евра), али није одредила локацију, па, уместо у бањи, Прибојци га праве на улазу у нови део града, крај Лима. Раде то иако би у лечилиште улагања била мања, иако би целе године базен са топлом водом могао да се користи будући да је пројекат по идејама из Швајцарске то предвидео, иако се не би трошиле ни хемикалије, ни други додаци. Превагнули су, очито, неки други разлози.