Administracija

Po logici stvari, „veliki brat” državne administracije preko jedinstvenog matičnog broja građana trebalo bi da ima uvid u sve podatke o imovinskom, krivično-pravnom i porodičnom statusu jedne osobe – jednim „klikom” na miša. Ali, logika stvari ne važi i za logiku naše administracije, koja zahteva da uzmete godišnji odmor ili bolovanje da biste prikupili dokumenta neophodna za ostvarivanje nekog prava. 

Tako je, primera radi, neophodno prikupiti osam dokumenata za dobijanje roditeljskog dodatka, dvanaest potvrda za dečji dodatak, osam dokumenata za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, a donedavno je tražena krštenica i umrlica ne starija od šest meseci! 

I tu nije kraj paradoksalnim zahtevima koje pred nas postavlja državna administracija – žene koje godinu i po dana čekaju na program vantelesne oplodnje u državnim bolnicama, u međuvremenu moraju tri puta da rade jedne iste analize, jer one „važe” samo tri, odnosno šest meseci. Da bi dobila roditeljski dodatak majka mora da dostavi potvrdu da nije lišena roditeljskog prava.

Ako ste ponosni vlasnik svoje prve nekretnine, država vas oslobađa poreza za kupovinu prvog stana. Ali, to košta – i nerava i vremena. Naime, iako zdrav razum govori da službenici u gradskom katastru vide da li već posedujete neku nekretninu, potrebno je čak 16 dokumenata da biste to i dokazali! A ti dokumenti se ne sakupljaju na jednom, već na 16 različitih šaltera u gradu, tako da će vam osim blagonaklonog poslodavca – ljubitelja Kafkinog „Procesa”, biti potrebno minimum mesec dana da povadite sve papire na osnovu kojih vas država oslobađa plaćanja poreza. Za čekanje u svakom redu potrebno je izdvojiti minimum pola sata, pauze na koje odlaze službenici nikada ne traju samo pola sata, osobe koje dolaze preko veze imaju „pravo prvenstva”, sistem „pada” najmanje jednom nedeljno, a radnici poreske uprave ne rade jedan dan u nedelji, jer izlaze na teren.

Radno vreme državne administracije u potpunoj je kontradikciji sa radnim vremenom većine zaposlenih i dovodi vas u situaciju da bežite sa posla, kasnite preko svake razumne mere ili ustajete u ranu zoru da biste završili zakonom definisane obaveze. Iako administracija postoji da bi služila građanima, a ne da bi se građani prilagođavali njoj, traženjem gomile papira država vas tretira kao krivca i dovodi u situaciju da dokazujete da ste nevini.

Stručnjaci objašnjavaju da poreska uprava preko JMBG građana može da vidi naše imovno stanje, odnosno da li posedujemo neku nekretninu – nije potrebna gomila papira koja to dokazuje. Odlazak u bilo koju državnu službu može da se zakaže telefonom – tako bi se rešio problem višesatnog čekanja u redu. Drugim rečima, potrebno je samo malo dobre volje države i dobre organizacije administracije da se stvari dovedu u red, a naši sugrađani ne dovode u poziciju da uzimaju godišnji odmor ili bolovanje da bi ostvarili neko od svojih građanskih prava .