Kakve kazne, takvi „navijači”

Dok se neki dive sudiji koji je u skraćenom postupku osudio jednog pristalicu Vojvodine na 32 dana zatvora i godinu dana zabrane prisustvovanja fudbalskim utakmicama, zbog ulaska na teren i bacanja baklje ka simpatizerima Partizana, nije na odmet da podsetimo kako u nekim zemljama prolaze „mangupi” na sportskim terenima.

Simpatizer Rendžersa, 19-godišnji Konor Mekgi pušten je iz pritvora uz kauciju, ali mu je pre četiri dana potvrđena kazna zabrane ulaska na prvenstvene mečeve u Škotskoj i na nacionalni stadion „Hempden park”. Njegov advokat se uzalud trudio da dokaže da je nemoguće u grupi od 1.700 ljudi da samo jedan peva pesme sa „sektaškim sadržajem”, ali više svedoka je upamtilo samo Mekgija koji je, pored ostalog, vređao i papu i Vatikan dok se klatio na ogradi. Oni koji su bili deo tog hora, na meču odigranom 26. februara, ovog puta su se izvukli, ali će narednog verovatno dobro razmisliti pre no što zapevaju nešto iz svog repertoara. Doduše, njihov Rendžers se u međuvremenu zbog bankrota preselio u četvrtu ligu.

Ovaj slučaj mogao bi da se podvede pod naslov „zbog jedne pesme zauvek proteran sa stadiona”. Da ne navodimo šta bi ga tek čekalo da je utrčao na teren, i to s bakljom…

Primer drugi, takođe svež i iz Škotske… Kevin Vat (23 god.), pristalica Hibernijana, tri godine neće moći da gleda utakmice u Velikoj Britaniji – zbog toga što je pijan pokušao da udari navijača Hartsa koji je prolazio ulicom ispred paba u kojem se on opijao, nadomak stadiona. Ko zna kakva bi kazna bila da ga je udario…

Kad bi se štampa predano bavila „navijačima” verovatno bi svakog dana bila dupke puna ovakvih vesti i bilo bi materijala za redovan vikend-dodatak. Možda kao putokaz u pristupu ovom problemu može da posluži još jedna poruka iz ostrvskih medija, koji su se proteklih nedelja bavili novim detaljima u istrazi o tragediji na „Hilsborou” 1989. u kojoj je poginulo 96 navijača Liverpula: „Trebalo bi svi da shvatimo da su navijači arhitekte fudbala, a ne oni koji se kunu u njega dok ga uništavaju”! U ovom slučaju reč navijač je upotrebljena na pravi način, mada se često u tu ulogu stavlja neko ko dolazi zbog svega drugog na stadion osim da bi navijao. Tako je i nevešto sročena prekjučerašnja vest iz Brazila obišla svet – da su „navijači Koritibe napali jednu devojčicu i njenog oca kad su videli da od jednog fudbalera Sao Paula traže dres za uspomenu”. Istog dana, u istoj zemlji, „navijači” Korintijansa su pretili turisti iz Škotske zato što je nosio Seltikov dres, samo zato što je u bojama (zeleno i belo) njihovog gradskog rivala Palmeirasa.

A ustvari, niko od njih nije navijač, a još manje gledalac. Kad se govori o praznim tribinama na našim stadionima, trebalo bi i poći od toga da je jedan od preduslova za povratak navijača i gledalaca – proterivanje huligana. I da završimo s porukom jednog kolege iz Engleske (mada je ona i kolevka huligana) koji je podsećajući na fudbalske žrtve naglasio: „Samo imajte u vidu da ste u tom trenutku, na tom mestu, mogli da budete vi.”