Mačem za slobodu

Kucnuo je prvi čas! Ovaj naslov sa uzvičnikom osvanuo je ispod zaglavlja „Politike”, pre nešto više od 100 godina, 1. septembra 1912. godine po starom kalendaru, odnosno 13. septembra po novom. „Politika” je na naslovnoj strani prenela u celini članak „Golosa Moskve” – kako se navodi, „organa ruskih dekabrista” – kojim se najavljuje „balkanski požar koga je gotovo nemoguće ugušiti”. Manje od mesec dana kasnije, rat je zaista počeo. Sveti rat – kako su tadašnja „Politikina” pera opisivala vojni savez balkanskih naroda za konačno oslobođenje od petovekovne turske okupacije.

Tokom septembra 1912, objavljivani su naslovi u „Politici”, čija je hronologija ukazivala na pripremu javnog mnjenja za ono što će uslediti. Tako je 7. septembra (19. septembra po novom), osvanuo veliki naslov „Stara Srbija”, sa porukom da „Srbija mora tražiti autonomiju oblasti u kojima stanuje srpski narod u Turskoj”, i da je „to jedini izlaz”, odnosno „uslov od koga ona ne može odustati i za čije ostvarenje ona mora sve žrtvovati”!

Posle ovakve „artiljerijske pripreme”, dva dana kasnije sve je bilo spremno za naslovnu stranu na kojoj je krupnim slovima pisalo: „Rat ili mir”. Tekst počinje rečima: „Rat je želja Srbijina, rat je njena dužnost”, a završava se porukom vladi da „izvrši ono što je neminovno i neizbežno”, ili da ode. Posle toga, 11. (23) septembra, opet veliki naslov na prvoj strani „Politike” – „Srbija i Turska”. I, već u prvom pasusu, kaže se da je „nastalo vreme za krajnje mere”, odnosno za „oružanu akciju srpske države protiv Turske“, posle „zverskih pokolja koje su fanatične turske rulje izvršile nad nesrećnim našim narodom u Staroj Srbiji”.

Sutradan, na prvoj strani „Politike” osvanuli su „Mučni dani” i konstatuje se, misleći na Austriju i Nemačku, da „velike sile traže od nas da budemo mirni”, da „izbegavamo sve što bi moglo da dovede do konflikta na Balkanu”. Međutim, autor, po svemu sudeći glavni urednik Vladislav Ribnikar (jer je tekst nepotpisan), postavlja retoričko pitanje: „Da li je bolje umreti za jednu pravednu stvar, ali umreti kao što ljudi umiru, ili umirati iz dana u dan kao roblje”!

A 14. (26) septembra, stiže i izveštaj iz Beča „Austrija neće u rat”, sa podnaslovom – „Neka se Srbija širi, neka se Balkan deli, mi ne smemo u rat. Jedna važna izjava austrougarskog ministra spoljnih poslova”. Da mira neće biti, posvedočila je i prva strana 17. (29) septembra narednog dana, sa naslovima „Turci prete” i „Turska mobiliše”. Još krupniji naslovi 18. (30) septembra – „Mobilizacija” (odluka da se „naša celokupna vojska stavi u mobilno stanje”), „Odgovor Turskoj” i „Odlučna reč Porti”.

Dva dana kasnije, „Politika” je objavila i precizan broj žrtava turskog zuluma nad Srbima na Kosovu i Makedoniji u proteklih šest godina: 436 ubistava, 261 pokušaj ubistva, 289 razbojništava, 293 krađe, 229 ucena, 160 nasilja, 213 zlostava, 31 paljevina, 10 skrnavljenja svetinja, 146 lišavanja slobode i 33 silovanja. Ukupno, 2.092 zločina nad Srbima, „i za sve te strahote ni jedan jedini musliman nije uzet ni na odgovor”.

„Politika” je 24. septembra podsetila i da se tog dana navršilo četiri godine od austrougarske aneksije BiH i ocenjuje se da je taj čin dao Srbiji snagu da sa Evropom razgovaramo na jedini način preko koga se može čuti naša reč – „preko svojih topova” i svoje armije, koja je „kadra dati varnicu za požar u celoj Evropi”. Ovaj stav potvrđen je i sledećeg dana, velikim naslovom „Mačem za slobodu”.

Na naslovnoj strani 26. septembra (8. oktobra po novom kalendaru) objavljen je tekst „Uoči rata”, a tek na drugoj veliki naslov na šest stubaca: „Balkanski rat je počeo. Juče pre podne Crna Gora objavila rat Turskoj”. A u nastavku nešto manjim slovima: „Sveti rat balkanskih naroda je počeo. On ima da se završi oslobođenjem Balkana”.

Narednih dana, na prvoj strani „Politike” objavljivani su redom naslovi: „Natrag se ne može!”, uz izveštaje o ruskim dobrovoljcima i turskim beguncima, zatim „Intervencija Evrope” (o protestima velikih sila balkanskim narodima), „Posle intervencije” (odgovor srpske vlade velikim silama da se više ne može verovati obećanjima da će se položaj Srba na Kosovu i Makedoniji popraviti)...

I tako sve do 5. (17) oktobra. I opet manji naslov „Početak rata” na prvoj, a veliki „Rat je objavljen!”, na drugoj strani „Politike”. Sa ovim naslovom, 5. oktobra „Politika” je štampala i vanredno izdanje, kada je saopšteno da je „naša vlada, posle dugih miroljubivih pregovora, bila prinuđena da objavi rat Turskoj”. Istog dana, srpska vojska sukobila se sa Arnautima i Turcima kod Merdara i prešla granicu sa Kosovom, javlja „Politika”, i zaključuje na naslovnoj strani sutradan: „U dobri čas!”.

Bojan Bilbija

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Pre tačno sto godina smo krenuli na Tursku, i evo nas već u Bodrumu i Kušadasiju.

• Prvi balkanski rat je stvorio Albaniju. Možda će treći da stvori veliku Albaniju.

• Naši saveznici u Prvom balkanskom ratu, Bugari i Crnogorci, priznali su Kosovo. I tako poništili rat u kojem su učestvovali.

• Turci su tek sada žestoko uzvratili. TV serijama.

• Mnogi Bošnjaci navijaju za Tursku. Ali, kasno.

• Kraj Prvog balkanskog rata bio je idealna prilika za početak Drugog.

• Francuzi i Englezi su nas odvraćali od tog rata, ali tada nisu imali Kfor.

• Osvetili smo Kosovo, ali im nismo proburazili sultana.

• Crnogorci su prvi objavili rat Turskoj. I tako pokazali koliki su Srbi.

Dragutin Minić