Parnica duga četiri decenije

Kraljevo – Gomila papira, tužbi, žalbi, raznih rešenja, zahteva, potvrda... Veoma komplikovana priča epilog je višedecenijskog spora oko zaostavštine Janike Milošević iz Gradca kod Raške. Janika je umrla davno, još 1955. godine, a što se srpskog pravosuđa i parničara tiče to kao da je bilo juče, jer spor oko nasleđa njene šume, livada i oranica još traje. Neke sudije koje su u tome učestvovale nisu među živima, jedan je u zatvoru, a ostali na drugim predmetima. Uglavnom, bilo ih je najmanje šest, a parničara u početku desetak da bi se posle, kako je ovaj svet napuštao takozvani prvi nasledni red, krug širio pa je sada naslednika bivših naslednika na desetine, čak i oni sami imaju nedoumice oko tačnog broja vlasnika Janikine imovine.

Priča kreće posle smrti pomenute Janike koja je živela sa suprugom Jakovom Miloševićem. Kako se to u ovom kraju kaže, on se „udao“, bio je miraždžija na mirazu od oko pedeset hektara imanja. Janikina majka je toliko zemlje posedovala i tu imovinu prepisala kćerci i zetu, svakome po polovinu.

No, Jakov je po smrti supruge koristio celokupan posed, jer su se pojedini naslednici svog dela u njegovo ime odrekli, ali neki nisu pa su čekali da dobiju svoje. On je pre smrti, odnosno pre sedamdesete godine prošlog veka celokupnu imovinu, ugovorom o doživotnom izdržavanju, prepisao unucima Božidaru i Rodoljubu Miloševiću. Međutim, taj ugovor 1973. godine osporavaju potencijalni naslednici dela Janikine imovine, pa se postupak o podeli zaostavštine prekida i oni upućuju da svoja prava ostvare u građanskoj parnici. Tako počinje parničenje i traje punih 37 godina da bi 31. avgusta 2010. godine, na oko petnaestak hektara Janikine imovine, Opštinski sud u Raški kao naslednike oglasio: Svetlanu Milošević, Danicu Milošević, Zoricu Milošević, Miroslava Stanišića, Miodraga Miloševića, Biljanu Mitrović, Vesnu Momirski, Minu Mutavdžić Milošević, Bojanu Milošević, Veru Erac, Katarinu Dudić, Miroljuba Grković i Milana Grkovića. Oni su sada meštani Raške, Novog Sada, Beograda, Kraljeva... Tu presudu potvrđuje i Okružni sud u Kraljevu.

Ali, to nije kraj. Imovina ne može da se podeli, jer su u međuvremenu kod istog suda u Raški, Rodoljub i Božidar Milošević, odnosno njihovi naslednici zaključili međusobno poravnanje. I, samo oni Janikinu imovinu i dalje koriste. Smatrajući da je podela, bez obzira što je obavljena pred sudom nezakonita, i sprovedena na osnovu sporne dokumentacije a bez uvida u druge predmete, ostali naslednici podnose tužbu tražeći poništaj. Uz to zahtevaju i donošenje privremene mere o zabrani korišćenja imovine, posebno seče šume. Rasprava na osnovu ove tužbe još nije zakazana. U sudu kažu da će uskoro, a koliko će potrajati niko ne zna.

Nisu se tokom ovog višedecenijskog spora učesnici obraćali samo sudu, već i drugim institucijama i političarima, a poslednjih godina Ministarstvu pravde, odnosno bivšoj ministarki Snežani Malović, Ministarstvu za urbanizam, odnosno tadašnjem ministru Oliveru Duliću, Narodnoj skupštini, predsedniku Narodne skupštine, Udruženju sudija, Društvu sudija... I, tvrde, niko nije odgovorio.

Svetlana Milošević iz Kraljeva, jedan od potencijalnih naslednika, i Janikina praunuka obratila se pritužbom i Višem sudu u Kraljevu a na sveukupno postupanje sudija suda u Raški. Iz Višeg suda u Kraljevu brzo je stigao odgovor da su „uvidom u sve spise predmeta utvrdili da je pritužba na postupanje Osnovnog suda u Kraljevu – Sudske jedinice u Raški neosnovana“.

Na to se ona obratila Vrhovnom kasacionom sudu u Beogradu i uz navode „da u čitavom procesu, i jednom i drugom, bilo jednostranosti, površnosti i nezainteresovanosti sudija“. Stoga je od ovog suda zatražila stručnu i objektivnu kontrolu postupanja sudija sudova u Raški i Kraljevu, a što se eventualnog nasledstva tiče naglasila je da će svoj deo, kada se sve okonča, pokloniti gradačkom manastiru.