Парница дуга четири деценије

Краљево – Гомила папира, тужби, жалби, разних решења, захтева, потврда... Веома компликована прича епилог је вишедеценијског спора око заоставштине Јанике Милошевић из Градца код Рашке. Јаника је умрла давно, још 1955. године, а што се српског правосуђа и парничара тиче то као да је било јуче, јер спор око наслеђа њене шуме, ливада и ораница још траје. Неке судије које су у томе учествовале нису међу живима, један је у затвору, а остали на другим предметима. Углавном, било их је најмање шест, а парничара у почетку десетак да би се после, како је овај свет напуштао такозвани први наследни ред, круг ширио па је сада наследника бивших наследника на десетине, чак и они сами имају недоумице око тачног броја власника Јаникине имовине.

Прича креће после смрти поменуте Јанике која је живела са супругом Јаковом Милошевићем. Како се то у овом крају каже, он се „удао“, био је миражџија на миразу од око педесет хектара имања. Јаникина мајка је толико земље поседовала и ту имовину преписала кћерци и зету, свакоме по половину.

Но, Јаков је по смрти супруге користио целокупан посед, јер су се поједини наследници свог дела у његово име одрекли, али неки нису па су чекали да добију своје. Он је пре смрти, односно пре седамдесете године прошлог века целокупну имовину, уговором о доживотном издржавању, преписао унуцима Божидару и Родољубу Милошевићу. Међутим, тај уговор 1973. године оспоравају потенцијални наследници дела Јаникине имовине, па се поступак о подели заоставштине прекида и они упућују да своја права остваре у грађанској парници. Тако почиње парничење и траје пуних 37 година да би 31. августа 2010. године, на око петнаестак хектара Јаникине имовине, Општински суд у Рашки као наследнике огласио: Светлану Милошевић, Даницу Милошевић, Зорицу Милошевић, Мирослава Станишића, Миодрага Милошевића, Биљану Митровић, Весну Момирски, Мину Мутавџић Милошевић, Бојану Милошевић, Веру Ерац, Катарину Дудић, Мирољуба Грковић и Милана Грковића. Они су сада мештани Рашке, Новог Сада, Београда, Краљева... Ту пресуду потврђује и Окружни суд у Краљеву.

Али, то није крај. Имовина не може да се подели, јер су у међувремену код истог суда у Рашки, Родољуб и Божидар Милошевић, односно њихови наследници закључили међусобно поравнање. И, само они Јаникину имовину и даље користе. Сматрајући да је подела, без обзира што је обављена пред судом незаконита, и спроведена на основу спорне документације а без увида у друге предмете, остали наследници подносе тужбу тражећи поништај. Уз то захтевају и доношење привремене мере о забрани коришћења имовине, посебно сече шуме. Расправа на основу ове тужбе још није заказана. У суду кажу да ће ускоро, а колико ће потрајати нико не зна.

Нису се током овог вишедеценијског спора учесници обраћали само суду, већ и другим институцијама и политичарима, а последњих година Министарству правде, односно бившој министарки Снежани Маловић, Министарству за урбанизам, односно тадашњем министру Оливеру Дулићу, Народној скупштини, председнику Народне скупштине, Удружењу судија, Друштву судија... И, тврде, нико није одговорио.

Светлана Милошевић из Краљева, један од потенцијалних наследника, и Јаникина праунука обратила се притужбом и Вишем суду у Краљеву а на свеукупно поступање судија суда у Рашки. Из Вишег суда у Краљеву брзо је стигао одговор да су „увидом у све списе предмета утврдили да је притужба на поступање Основног суда у Краљеву – Судске јединице у Рашки неоснована“.

На то се она обратила Врховном касационом суду у Београду и уз наводе „да у читавом процесу, и једном и другом, било једностраности, површности и незаинтересованости судија“. Стога је од овог суда затражила стручну и објективну контролу поступања судија судова у Рашки и Краљеву, а што се евентуалног наследства тиче нагласила је да ће свој део, када се све оконча, поклонити градачком манастиру.