Japanska „ruža” za sedenje

Japanci obožavaju prirodu, cveće kod njih ima veće značenje nego u drugim kulturama, svakom drvetu daju posebnu simboliku i kako veruju ni jedno cveće nije tek tako zalutalo na zemlju. To je naročito izraženo u stoletnoj umetnosti aranžiranja – ikebani. Japanski dizajner Masanori Umeda dao je doprinos 1990. ovoj lepoj tradiciji, dizajnirajući sobnu fotelju i podarivši joj jednostavno ime „ruža”.

Fotelja zaista ima oblik cveta ruže, čija rascvetana krunica sa raspuklim laticama služi za sedenje i uživanje. Ona je privlačna, lepa i udobna. Neki analitičari dizajna su je svrstali u „erotski nameštaj”, tolika je snaga njene privlačnosti.

Masanori Umeda, pripadnik „Memfis grupe” koja se sedamdesetih godina 20. veka trudila da redizajnira predmetni svet i dizajn uopšte, uspeo je da iskoristi tradicionalne vrednosti japanske umetnosti i njene varijetete floralnih motiva da bi rekonstruisao i modernizovao tradicionalnu estetiku kulture svoje zemlje.

Školjka fotelje je stabilna, od presovanog špera i tapacirana poliuretanom presvučenim u crveni baršun, dok su jastučići u obliku latica cveta ubačeni u stabilnu školjku, izrađeni od poliuretana i takođe presvučeni baršunom iste boje.

Čitava konstrukcija počiva na tri stabilna oslonca – kupaste forme od čeličnog aluminijuma, koje daju željenu stabilnost fotelji.

Na razmeđi između tradicije i modernosti, japanski dizajner nudi modernoj Evropi fotelju u obliku ruže, želeći da njeno potpuno savršenstvo i dovršenost bez greške pretoči u jedan običan predmet. U stvari, samo na prvi pogled običan, jer fotelja u sobi koja nam je bliska i koja je često samo naša, nikada ne može da bude običan predmet. Umesto da je sa isečenom stabljikom stavimo u vazu na stolu, ili da je zadenemo za rever, mi ćemo se u nju zavaliti, opustiti i – uživati.

-----------------------------------------------------------

Manje je – dosadno

DizajnerMasanori Umeda rođen je 1941. Pohađao je Kuvasava školu za dizajn u Tokiju do 1962. Krajem šezdesetih godina odlazi iz Japana u Italiju, u Milano, gde je sarađivao sa braćom Kastiljoni dizajnirajući nameštaj za savremeni enterijer. Sedamdesetih godina radio je za firmu „Oliveti” zajedno sa arhitektom Etoreom Sotsasom, koji je imao velikog uticaja na njegov dalji rad. Tako se upoznao sa idejama novog pravca u arhitekturi, enterijeru i dizajnu koje su proklamovali osnivači poznate „Memfis grupe”, koja je odigrala značajnu ulogu u prekomponovanju ideje „manje je više” u onu, dobro poznatu „manje je – dosadno”. Učestvovao je na izložbama zajedno sa istomišljenicima i za dizajn nameštaja bio je više puta nagrađivan.