Doktor Oks, doktor Noks i – lekarska komora

Je su li (i) danas partijski kalupi i aršini sve i svja? Ugledni doktor Oks dobavio je sebi diplomu nepostojećeg Medicinskog fakulteta, u nekom najdaljem mogućem inostranstvu; a bila mu je potrebna da se zakiti njome. Već je imao domaću, bio specijalista, magistar, doktor nauka, profesor univerziteta... Što je još uvek, mada ga u policiji ispituju ovih dana.

A još bolji je doktor Noks; specijalista, magistar, doktor nauka, profesor univerziteta, pisac zapaženih stručnih i naučnih radova objavljivanih po inostranim časopisima... Falsifikovao potpis svog kolege vanrednog profesora, te bio izabran na dva ugledna (odista postojeća) fakulteta, jednog u zemlji, drugog u inostranstvu, za – redovnog.

Kako to – falsifikovao? Lepo, potpisao se umesto tog svog kolege, na referatu za izbor u najviše nastavničko zvanje; i to poslao i ovima i onima. Predavanja i vežbe potom držao, studente pitao, umiljat i, pravedan bio.

A niko ni na jednom od ta dva (odista postojeća) fakulteta, da se zapita kako je moguće da jedan vanredni, makar i kao član komisije, predlaže jednog redovnog profesora?! Po propisima to ne ide. Jer, redovni predlažu i biraju redovne. Prevara je otkrivena tek kad je zajaukao onaj vanredni. Neko mu je sve to crno na belo dao. A on napisa da, povrh svega, ni sam falsifikat nije ispao kako treba; da blage veze s njegovim potpisom nema.

Odista, onaj ko je čestito i predano u znoju lica decenijama orao svoju njivu, svikavši i na svakojake nepravde univerzitetske, i koji će kao vandredni profesor najzad i kukavnu svoju penziju da zasluži, nije mogao da odoli da sa svog imena ne spere barem ljagu, iako za njim, sada, šapuću, da je bedni cinkaroš bio. Kako je mogao da to učini svom kolegi vrlo uglednom doktoru Noksu; baš da ga "oda", a i – "satre"!

Da li su satrveni i doktor Oks i doktor Noks, tek treba da se vidi, neka se samo ne raduju pre vremena "cinkaroši"! Jer ova priča o toj dvojici njima nije ni posvećena, već – komorama, lekarskim, zubnolekarskim, našim prividima na hrabrom putu ka – Evropi!

Da su uradili to što su uradili doktor Oks i doktor Noks, recimo u Nemačkoj, pa bili uhvaćeni, kuku njima! Ne bi im se kolena tada tresla ni od policije, ni od dekana, još manje od dekanskih izjava, već od – komore !

Od nje bi bili doslovce satrveni. Bio bi im zabranjen dalji rad u struci u kojoj su tako uspešni i slavni bili; te bi policiji i dekanima preostalo samo da ih – teše.

No, tako nešto bi i ovde, u jedan mah, predloženo. Postoji Komora! Postoji Etički komitet! Te u slučaju vrlo uvaženog doktora Noksa, galamu digoše baš oni njegovi partijski drugovi koju su ga u upravu same te Komore već ugurali (marketingom i lobiranjem i prikupljanjem delegatskih glasova) zahtevajući (jer takav je "partijski život") da se – do juče njihov ponos i dika – "nečim kazni".

Tako je! Da se kazni! Ali, kako?!

Jer postojanje komora, kao što znamo, ali iz iskustava civilizovanijih, drugih, ukazuje baš na – podelu vlasti. Ministarstvo zdravlja prenelo je na Komoru (ili komore), makar i teška srca, ne mali deo svojih nadležnosti, rekavši: sad upravljajte sopstvenom strukom. (Pa i trebite gubu iz torine.) Stoga Komora ima svoje sopstvene zakone i propise, a na osnovu njih – ovlašćenja. Sve se to zna, ali iz iskustava, prakse civilizovanijih, onih drugih; ovde je sve to i dalje – slatki privid, međupartijska vesela igra.

Te kako krenu galama, da se oba doktora "nečim kazne", ustade nekakav zaludnik pa im reče: a, čime mislite, i na osnovu čega? Nemate ustav, a ni zakone. Samo probajte. Obojica će i Etički komitet i Komoru redovnom sudu tužiti, spor će dobiti, oštetu tražiti, a kako nemate ni za poštanske marke, ko to da plati?

Ućutaše se najodgovorniji u Komori, a i partijski drugovi veoma slavnog doktora Noksa, istog časa. Leže stvar i za doktora Oksa, razumljivo.

Sve ovo može biti i – puka mašta? Samo, građanine, ili građanko, ako ti prelom noge – ne daj Bože – leče godinu i više dana, imaš li da se povodom baš te "sitnice" sada požališ bilo kome?

Komori, recimo? To te pitam.

Profesor univerziteta