Izbegnuto cepanje stranke

Ogromna većina članova Demokratske stranke, uveren sam, zadovoljna je što je očuvano jedinstvo stranke. Delim to zadovoljstvo jer samo velik i jedinstven DS može da bude značajan politički faktor u ovim vremenima i alternativa konzervativnim, tradicionalističkim i retrogradnim političkim snagama u našoj zemlji. Kao prva i glavna stranka političkih reformi i evropskih vrednosti snosi odgovornost za nastavak te politike, ističe Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS-a, u razgovoru za „Politiku”, odgovarajući na pitanje da li je zadovoljan ishodom sednice Glavnog odbora DS-a, odnosno dogovorom koji je postignut između Borisa Tadića i Dragana Đilasa.

Jeste li podržali Tadićevu odluku da se povuče pod navedenim uslovima? Da li se on možda konsultovao sa vama u vezi sa tom odlukom?

To je njegova samostalna odluka, nije se sa mnom o tome konsultovao.

Koliko je ovakav dogovor zaista demokratičan? Čemu uopšte izborna skupština, ako praktično već danas znamo ko će biti predsednik i potpredsednici?

Dogovor izlazi iz okvira uobičajenih procedura, ali ne ukida izborna prava delegata. Svako ima prava da najavi kandidaturu i da je do određenog roka povuče, nikome nije uskraćeno pravo da se kandiduje i da po svojoj savesti tajno glasa. Ali pošto se već u prethodnom periodu pojavila konfrontacija dve grupacije, postojala je opasnost da nakon izbora nezadovoljni ishodom naprave drugu stranku. I Tadić i Đilas su shvatili da bi to bio najgori scenario pa je došlo do dogovora da se sačuva jedinstvo stranke.

Da li je ovim zaista sačuvano jedinstvo stranke, odnosno da li je DS zaista bio u opasnosti da se pocepa da nije bilo ovog dogovora?

Mislim da je u ovom trenutku takva opasnost postojala i da je dogovor to sprečio.

Mislite li da je Đilas pravo rešenje za DS u ovom trenutku?

To će pokazati vreme. Na Đilasu je, ako bude izabran, da to potvrdi, o tome ne možemo unapred suditi.

I vi ste u stranačkoj izbornoj kampanji bili otvoreno uz Tadića, kao i brojni lokalni odbori, funkcioneri i članovi stranke. Neki od njih danas se osećaju „izdanim”, „prodanim”, i ne odobravaju Tadićevo odustajanje od kandidature za lidera stranke, mnogi od njih i zbog straha od revanšizma. Kako biste ih „utešili”?

Jedna od tekovina ovog dogovora trebalo bi da bude odsustvo i osuda, ako bi ga bilo, svakog „revanšizma” i prebrojavanja ko je čiji. To je posebno naglašeno u govoru Tadića i Đilasa, što je Glavni odbor prihvatio aklamacijom. Nadam se da smo na putu da potpuno odomaćimo postupak da niko zbog „drukčijeg mišljenja” ne može trpeti posledice. To je demokratska tekovina koja važi za sve građane u državi i tim pre mora važiti za članove u DS-u. Programska Deklaracija i Zaključci Političkog saveta govore i o idejnoj orijentaciji stranke i o demokratskim pretpostavkama za njeno funkcionisanje. Kada to bude usvojeno na skupštini biće otklonjeni mnogi nesporazumi o ideologiji i prirodi stranke.

Koliko su bitne izmene u stranci oko kojih je postignut dogovor – veće ingerencije predsedništva, izbori na dve godine, etički komitet, jača socijaldemokratska orijentacija? Očekujete li da će dogovor biti poštovan u svim ovim pojedinostima?

Sve promene u reformisanju stranke kreću se u pravcu jačeg uticaja kolektivnog odlučivanja i debate u organima stranke. Mislim da je preovladala svest kod većine demokrata da se ne može demokratizovati država i društvo dok svoju organizaciju ne učinite primerom demokratskog funkcionisanja. Ako to ne uspemo onda niko nikoga nije izdao nego svi sami sebe. Zato svako, na bilo kom mestu bio u DS-u neka se bori za poštovanje demokratskih procedura, neka ne ćuti nego neka govori, samo sa dobrim demokratima može se stvoriti dobra Demokratska stranka.

Ostajete li na čelu Političkog saveta stranke? Hoćete li se, posle stranačkih izbora, „kandidovati” za šefa poslaničke grupe DS-a u Skupštini Srbije?

Ako me budu izabrali nastavio bih da vodim Politički savet. Položaj šefa poslaničkog kluba sam pristao da vršim privremeno. Šefa poslaničkog kluba po statutu biraju poslanici i verujem da će oni umeti da izaberu opšte prihvatljivog kolegu, sa iskustvom u parlamentarnom životu i potrebnim ugledom u skupštini.