Избегнуто цепање странке

Огромна већина чланова Демократске странке, уверен сам, задовољна је што је очувано јединство странке. Делим то задовољство јер само велик и јединствен ДС може да буде значајан политички фактор у овим временима и алтернатива конзервативним, традиционалистичким и ретроградним политичким снагама у нашој земљи. Као прва и главна странка политичких реформи и европских вредности сноси одговорност за наставак те политике, истиче Драгољуб Мићуновић, председник Политичког савета ДС-а, у разговору за „Политику”, одговарајући на питање да ли је задовољан исходом седнице Главног одбора ДС-a, односно договором који је постигнут између Бориса Тадића и Драгана Ђиласа.

Јесте ли подржали Тадићеву одлуку да се повуче под наведеним условима? Да ли се он можда консултовао са вама у вези са том одлуком?

То је његова самостална одлука, није се са мном о томе консултовао.

Колико је овакав договор заиста демократичан? Чему уопште изборна скупштина, ако практично већ данас знамо ко ће бити председник и потпредседници?

Договор излази из оквира уобичајених процедура, али не укида изборна права делегата. Свако има права да најави кандидатуру и да је до одређеног рока повуче, никоме није ускраћено право да се кандидује и да по својој савести тајно гласа. Али пошто се већ у претходном периоду појавила конфронтација две групације, постојала је опасност да након избора незадовољни исходом направе другу странку. И Тадић и Ђилас су схватили да би то био најгори сценарио па је дошло до договора да се сачува јединство странке.

Да ли је овим заиста сачувано јединство странке, односно да ли је ДС заиста био у опасности да се поцепа да није било овог договора?

Мислим да је у овом тренутку таква опасност постојала и да је договор то спречио.

Мислите ли да је Ђилас право решење за ДС у овом тренутку?

То ће показати време. На Ђиласу је, ако буде изабран, да то потврди, о томе не можемо унапред судити.

И ви сте у страначкој изборној кампањи били отворено уз Тадића, као и бројни локални одбори, функционери и чланови странке. Неки од њих данас се осећају „изданим”, „проданим”, и не одобравају Тадићево одустајање од кандидатуре за лидера странке, многи од њих и због страха од реваншизма. Како бисте их „утешили”?

Једна од тековина овог договора требало би да буде одсуство и осуда, ако би га било, сваког „реваншизма” и пребројавања ко је чији. То је посебно наглашено у говору Тадића и Ђиласа, што је Главни одбор прихватио акламацијом. Надам се да смо на путу да потпуно одомаћимо поступак да нико због „друкчијег мишљења” не може трпети последице. То је демократска тековина која важи за све грађане у држави и тим пре мора важити за чланове у ДС-у. Програмска Декларација и Закључци Политичког савета говоре и о идејној оријентацији странке и о демократским претпоставкама за њено функционисање. Када то буде усвојено на скупштини биће отклоњени многи неспоразуми о идеологији и природи странке.

Колико су битне измене у странци око којих је постигнут договор – веће ингеренције председништва, избори на две године, етички комитет, јача социјалдемократска оријентација? Очекујете ли да ће договор бити поштован у свим овим појединостима?

Све промене у реформисању странке крећу се у правцу јачег утицаја колективног одлучивања и дебате у органима странке. Мислим да је преовладала свест код већине демократа да се не може демократизовати држава и друштво док своју организацију не учините примером демократског функционисања. Ако то не успемо онда нико никога није издао него сви сами себе. Зато свако, на било ком месту био у ДС-у нека се бори за поштовање демократских процедура, нека не ћути него нека говори, само са добрим демократима може се створити добра Демократска странка.

Остајете ли на челу Политичког савета странке? Хоћете ли се, после страначких избора, „кандидовати” за шефа посланичке групе ДС-а у Скупштини Србије?

Ако ме буду изабрали наставио бих да водим Политички савет. Положај шефа посланичког клуба сам пристао да вршим привремено. Шефа посланичког клуба по статуту бирају посланици и верујем да ће они умети да изаберу опште прихватљивог колегу, са искуством у парламентарном животу и потребним угледом у скупштини.