Inkluzija – sinonim za kvalitetno školovanje

Dokle se stiglo sa sprovođenjem inkluzivnog obrazovanja i na koji način mališanima i roditeljima pružiti podršku – teme suo kojima su na konferenciji „Obrazovanje po meri dece” govorili predstavnici obrazovnih institucija, lokalnih samouprava, donatorskih organizacija, udruženja građana... Saglasili su se u jednom – da su predrasude najveća prepreka inkluzivnog obrazovanja i da je ono neopravdano „osetljiva tema”.

Pre tri godine, obavezno inkluzivno obrazovanje pokucalo je na vrata škola. Mnogi su ga dočekali s neodobravanjem i tvrdnjama da ga je nemoguće realizovati u ovdašnjem sistemu – „nespremnom” da se uhvati u koštac sa ovim pedagoškim, finansijskim i obrazovnim izazovom. Ipak, inkluzija opstaje, lagano postajući sinonim za kvalitetno školovanje.

– Činjenica je da više nema otpora i tvrdnji poput one da je „to kod nas neizvodljivo i nemoguće”. Sada govorimo o poteškoćama. Definišemo ih i tražimo načine kako da rešimo postojeće i potencijalne probleme, a podrška nije potrebna samo deci i roditeljima, nego i školama – zaključuje Saša Stefanović, iz Društva za razvoj dece i mladih „Otvoreni klub”, koji je i koordinator projekta čiji je deo bila ova konferencija.

Učesnici skupa smatraju da su škole postale otvorenije za inkluzivnu nastavu i ističu da je posao lokalne samouprave da im pruži dodatnu podršku – i edukativnu i materijalnu.

U promovisanju inkluzivnog obrazovanja istakli su važnost podrške medija.

– Želimo drugačije društvo koje uvažava razlike, pomaže deci i roditeljima i ne potencira na nedostacima ideje o inkluzivnom obrazovanju, nego pronalazi način da se oni otklone. Javnosti treba poslati nedvosmislenu poruku da inkluzivno obrazovanje nije različito od obrazovanja kakvo želimo za svu decu. Između kvalitetnog i inkluzivnog školovanja treba da stoji znak jednakosti. Jer, kvalitetno jeste inkluzivno i usmereno prema detetu, uvažava njegove posebnosti i mogućnosti, pomaže da svaki đak ostvari svoje potencijale – obrazložio je Stefanović.

Upitan da inkluziju u našim školama vrednuje ocenom od jedan do pet i svoju ocenu obrazloži – nije se usudio.

– Neke škole i nastavnici mogu da se pohvale primerima dobre prakse, ali ima i onih koji još nisu prevazišli strah i nisu spremni ni kadri da se uhvate u koštac sa inkluzivnim obrazovanjem. Dosadašnje iskustvo pokazuje da se inkluzivna praksa mnogo lakše uvodi u vrtiće i mlađe razrede osnovnih škola, zato što su deca mlađa, o njima u grupi brinu isti vaspitači, odnosno učitelji – kaže Stefanović.

Ni on ne može da tvrdi da je naše društvo spremno za inkluzivno obrazovanje, ali napominje da to nije nedostatak već neminovnost, zato što je reč o procesu koji ne može da se detaljno isplanira jer je svako dete priča za sebe.

– U školi ne treba da se bavimo dijagnozom mališana ometenih u razvoju, već iznalaženjem načina da ih pripremimo za život. Kada tako gledamo jednako je važno, na primer, da deci sa smetnjama pomognemo da nauče da pišu, vežu pertlu, ili bezbedno pređu ulicu – zaključuje Stefanović.

-----------------------------------------------------

Deca sa smetnjama u razvoju i dalje se smeštaju u ustanove

Važnost sprovođenja inkluzivnog na skupu „Obrazovanje po meri dece” ilustrovana je primerima:

– Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom se i dalje smeštaju u ustanove, iako bi trebalo da im se omogući život u porodici i zajednici. U gotovo 70 odsto slučajeva osnovni razlog tome je nemogućnost roditelja da im pruže adekvatnu negu.

– Nijedno od 797 dece i mladih sa invaliditetom, koji su bili smešteni u ustanovama, nije pohađalo redovnu osnovnu i srednju školu, a njih samo 19,3 odsto bili su đaci specijalnih škola.