Junker gladi „grčki spor” sa Lagardovom

Dan nakon otvorenog neslaganja sa izvršnom direktorkom Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, na zajedničkoj konferenciji za novinare u Briselu, predsednik Evrogrupe Žan-Klod Junker insistirao je juče da između „evrozone i MMF-a nema svađe” oko načina i rokova za finansijsko ozdravljenje Grčke.

„MMF je u pravu kada traži od Evropljana da se sa dužnom pažnjom posvete problemu smanjenja dugova. Jedni smatraju da grčki dug 2020. treba da iznosi 120 odsto BDP-a. Neki od nas ocenjuju da bi taj cilj mogao biti odložen do 2022. Nije to veliko neslaganje, reč je o razlikama koje se pojavljuju u tekućoj debati”, ocenio je Junker juče u belgijskom gradu Hingenu.

Svetske berze drugačije su protumačile neuobičajenu, javnu varnicu između izvršne direktorke MMF-a i predsednika Evrogrupe u trenutku kada Grčkoj u petak (ponovo) preti bankrot.

Nakon debate međunarodnih kreditora o dugo odlaganoj isplati tranše kredita pomoći Grčkoj od 31,2 milijarde evra, Junker je javnosti saopštio odluku evrozone da Atini produži rok za borbu protiv ogromnog budžetskog deficita do 2022. godine.

Zatečena vešću, Lagardova je prevrnula očima, odmahnula rukom i glavu okrenula u stranu. Gestikulacije Lagardove izazvale su smeh među novinarima, na šta se Junker brecnuo: „Ne šalim se!”

Iza ove rasprave, berze su smesta oborile vrednost evra na dvomesečni minimum, podstakle rekordnu cenu nemačkih obveznica i pokrenule nov beg investitora iz Evrope.

Prezaduženi regioni sveta retko u javnosti prkose dogovorima koje su postigli sa MMF-om. Kako će evrozona i MMF zagladiti objavljeno odstupanje od ranijeg međusobnog dogovora za Grčku, za sada je neizvesno. Evrozona je u martu – u vreme kada su privatni investitori naterani da prihvate velike gubitke na grčkim obveznicama – sa MMF-om utanačila da Grčka do 2020. treba da spusti budžetski deficit na 120 odsto BDP-a.

Junkerova objava, uz javnu podršku nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, izvodi evrozonu na novi teren odnosa sa MMF-om. Ko god da popusti – Lagardova u insistiranju da je „grčki rok” 2020. ili Junker koji tvrdi da se datum može odložiti – suočava se sa rizikom gubitka kredibiliteta na svetskom finansijskom tržištu.

Sporom Junker–Lagard i finansijska drama Grčke ulazi u nove neizvesnosti. MMF insistira da Grčka konačno prikaže dugoročni plan smanjenja dugova (sada iznose oko 340 milijardi evra), i traži od evrozone da prihvati otpis dela finansijskih obaveza Atine. Američka investiciona banka Goldman Saks procenjuje da javni poverioci Atine treba da otpišu 80 milijardi svojih potraživanja od Grčke da bi egejska nacija mogla privredno i finansijski da se osamostali.

Nemačka, Holandija, Finska i Evropska komisija upozoravaju da je otpis dugova Grčke pravno nemoguć. MMF takođe nije spreman da ubeleži gubitke pri eventualnom otpisivanju grčkih dugova.

Umesto otpisa dela dugova, Evropljani predlažu da snize kamate na kredite koje su poverili Grčkoj, produže rokove otplate... Računica je da će samo dvogodišnje produženje rokova tekućeg međunarodnog paketa pomoći Grčkoj (do 2016) Evropu koštati još oko 32 milijarde evra.

Ukoliko Evropljani budu insistirali da rok bude produžen do 2022. godine, neizvesno je da li će MMF ostati deo tima kreditora Grčke.

Žan-Klod Junker je za 20. novembar zakazao sledeću vanrednu sednicu ministara finansija evrozone uz obećanje da će tada biti doneta „konačna odluka” o isplati tranše pomoći Grčkoj.