Јункер глади „грчки спор” са Лагардовом

Дан након отвореног неслагања са извршном директорком Међународног монетарног фонда Кристин Лагард, на заједничкој конференцији за новинаре у Бриселу, председник Еврогрупе Жан-Клод Јункер инсистирао је јуче да између „еврозоне и ММФ-а нема свађе” око начина и рокова за финансијско оздрављење Грчке.

„ММФ је у праву када тражи од Европљана да се са дужном пажњом посвете проблему смањења дугова. Једни сматрају да грчки дуг 2020. треба да износи 120 одсто БДП-а. Неки од нас оцењују да би тај циљ могао бити одложен до 2022. Није то велико неслагање, реч је о разликама које се појављују у текућој дебати”, оценио је Јункер јуче у белгијском граду Хингену.

Светске берзе другачије су протумачиле неуобичајену, јавну варницу између извршне директорке ММФ-а и председника Еврогрупе у тренутку када Грчкој у петак (поново) прети банкрот.

Након дебате међународних кредитора о дуго одлаганој исплати транше кредита помоћи Грчкој од 31,2 милијарде евра, Јункер је јавности саопштио одлуку еврозоне да Атини продужи рок за борбу против огромног буџетског дефицита до 2022. године.

Затечена вешћу, Лагардова је преврнула очима, одмахнула руком и главу окренула у страну. Гестикулације Лагардове изазвале су смех међу новинарима, на шта се Јункер брецнуо: „Не шалим се!”

Иза ове расправе, берзе су сместа обориле вредност евра на двомесечни минимум, подстакле рекордну цену немачких обвезница и покренуле нов бег инвеститора из Европе.

Презадужени региони света ретко у јавности пркосе договорима које су постигли са ММФ-ом. Како ће еврозона и ММФ загладити објављено одступање од ранијег међусобног договора за Грчку, за сада је неизвесно. Еврозона је у марту – у време када су приватни инвеститори натерани да прихвате велике губитке на грчким обвезницама – са ММФ-ом утаначила да Грчка до 2020. треба да спусти буџетски дефицит на 120 одсто БДП-а.

Јункерова објава, уз јавну подршку немачког министра финансија Волфганга Шојблеа, изводи еврозону на нови терен односа са ММФ-ом. Ко год да попусти – Лагардова у инсистирању да је „грчки рок” 2020. или Јункер који тврди да се датум може одложити – суочава се са ризиком губитка кредибилитета на светском финансијском тржишту.

Спором Јункер–Лагард и финансијска драма Грчке улази у нове неизвесности. ММФ инсистира да Грчка коначно прикаже дугорочни план смањења дугова (сада износе око 340 милијарди евра), и тражи од еврозоне да прихвати отпис дела финансијских обавеза Атине. Америчка инвестициона банка Голдман Сакс процењује да јавни повериоци Атине треба да отпишу 80 милијарди својих потраживања од Грчке да би егејска нација могла привредно и финансијски да се осамостали.

Немачка, Холандија, Финска и Европска комисија упозоравају да је отпис дугова Грчке правно немогућ. ММФ такође није спреман да убележи губитке при евентуалном отписивању грчких дугова.

Уместо отписа дела дугова, Европљани предлажу да снизе камате на кредите које су поверили Грчкој, продуже рокове отплате... Рачуница је да ће само двогодишње продужење рокова текућег међународног пакета помоћи Грчкој (до 2016) Европу коштати још око 32 милијарде евра.

Уколико Европљани буду инсистирали да рок буде продужен до 2022. године, неизвесно је да ли ће ММФ остати део тима кредитора Грчке.

Жан-Клод Јункер је за 20. новембар заказао следећу ванредну седницу министара финансија еврозоне уз обећање да ће тада бити донета „коначна одлука” о исплати транше помоћи Грчкој.