,,Sendi” i diplomatija

Vest o „pismu” gospodina Ivana Mrkića diplomatsko-konzularnim misijama Srbije u inostranstvu ne može da se čita bez zabrinutosti i gorčine. Malo koja, od inače samo nekoliko vesti, u tome ne vidi najavu „čistke u diplomatiji” i korak u pravcu masovnog smenjivanja skoro polovine od ukupnog broja ambasadora.

Uz druga, uobičajena objašnjenja ministra: „Pad motivacije, odsustvo inicijative u trenutku kada se zemlja suočava sa spoljnim... krupnim izazovima”, odlučujući razlog je nezadovoljstvo novih vlasti odnosom diplomata prema novoj vlasti uopšte, a posebno načinom na koji prihvataju zvaničnike u pojedinim predstavništvima što je, ako je tačno, nedopustivo!

Mogao je ministar, da nije bilo pritiska iz nezadovoljnog dela koalicione vlade, da uradi i drugačije. On ima toliko iskustva sa smenama vlasti da je mogao jednim analitičkim, instruktivnim cirkularom da obavesti sva predstavništva o promeni vlasti, kao i o ministru spoljnih poslova, i zatraži nastavak uobičajenih aktivnosti, profesionalno predstavljanje i zaštitu interesa Srbije.

Nije mu, kao loše iskustvo, poslužilo ni čišćenje SMIP-a od kadrova iz bivših jugorepublika, pa obračun MSP Svilanovića sa onima koje je smatrao Miloševićevim kadrovima (od kojih je većinu vratio potonji MSP V. Drašković), pa kadrovska politika MSP Jeremića, što je sukcesivno urušavalo funkcionisanje, ugled i položaj te tradicionalne nacionalne institucije, a kod zaposlenih izazivalo osećaj nesigurnosti (toliko štetan za diplomatsku službu) i obeshrabrujuće delovalo na vršenje svakodnevnih profesionalnih obaveza.

U iznetom, takođe, treba tražiti objašnjenje ma i za delimično osnovanu ocenu iz pisma sadašnjeg ministra da je „konstatovan pad sveukupne aktivnosti... i produkcije... rutina... ležeran pristup... i potpuni nerad u većem broju pojedinih misija”, što bi i on, u dobroj volji, morao konstatovati, i tome prilagoditi sadržaj i ton svoje preteće poruke saradnicima.

Posle rušenja berlinskog zida masovnih smena više nema u stabilnim, demokratski uređenim zemljama, bez obzira na promene vlade, šefa države ili nadležnog ministra, zbog čega najava takvih promena u MSP izaziva veliko interesovanje ne samo ovdašnjeg diplomatskog kora. Od tridesetak ambasadora čiji je opoziv u toku, nešto manjem delu ističe mandat, i u njihovoj smeni nema mesta sumnji, što ne važi za one koji se vraćaju, pored navedenih, radnih razloga, očigledno zbog promene vlasti. Ni tu ne bi bilo problema, kada za razliku od nekih drugih zemalja, koje to takođe praktikuju, ova akcija ne bi prerasla u širu smenu diplomatskih kadrova. A utisak je da se radi upravo o tome.

MSP bi morao biti svestan posledica jedne takve masovne smene, pogubne po organizaciju i funkcionisanje ministarstva, njegov ugled i kredibilitet od čega se, svedoci smo stanja institucija u našoj zemlji, teško i dugo oporavlja, ako uopšte ima volje za tim. Nikakva ad hoc smena ne može da nadoknadi za to školovane, profesionalne diplomate, koji se godinama, kontinuirano tokom karijere pripremaju za vršenje odgovornih poslova. Naprotiv, to urušava ugled i kredibilitet ustanove i neposredno se odražava na položaj zaposlenih, a umesto jačanja MSP-a i diplomatske mreže, ovim se preti njihovim slabljenjem. Zar to ne potvrđuju i, istina nevelike, greške i propusti u pripremi i realizaciji predsednikovih poseta inostranstvu?

Kad se tome doda najavljen obračun s policijom i službama bezbednosti uz dovođenje partijskih kadrova, najčešće nekvalifikovanih za mesta na koja su postavljani, da li se time sprovodi uverljivo najavljivana departizacija kadrova i depolitizacija državnih ustanova od najvećeg značaja. I gde će to da se zaustavi?

Tako se, očigledno, urušava ugled i kredibilitet ustanove, umesto da se ojačava MSP i diplomatsko-konzularna mreža. Preti se njihovim slabljenjem, ne grade se institucije i ne jača položaj i ugled Srbije. Treba razmišljati duže unapred, sa vizijom jer, nadati se, niko ne želi da naša zemlja ostane balkanska nedođija.

*Diplomata u penziji