Ilustrovana biografija Virdžinije Vulf

Malo događaja ostaje ukorenjeno u čovekovoj svesti, a jedan od njih je smrt engleske književnice Virdžinije Vulf, koja je 28. marta 1941. godine izvršila samoubistvo utopivši se u reci kraj mesta Rodmel na istoku Engleske. Od tada mnogi autori su želeli da široj javnosti približe Virdžinijin život kroz pisanje biografija ili portreta.

Najbolji u tome je bio njen bratanac Kventin Bel (1910–1996), čije se delo u dva toma pojavilo 1972. Ipak niko do sad nije bio dovoljno smeo da život ove književnice i osnivača feminističke književne kritike pretoči u strip.

Španska izdavačka kuća „Impedimenta” objavila je stripovanu biografiju Virdžinije Vulf, koja će se od 19. novembra naći u svim španskim knjižarama.

Virdžinijinu životnu priču ispričala je francuski urednik, pisac, prevodilac i književni kritičar Mišel Gazije, a ilustracije je uradio Bernar Čikolini. Da bi se bolje upoznali sa materijom, pročitali su sve knjige, eseje i pisma koje je književnica razmenjivala sa drugim članovima Blumzburi grupe (okupljala je sloj britanske inteligencije).

Mišel Gazije je izjavila da je pričanje života Virdžinije Vulf u formi stripa bio veliki izazov u koji je „strastveno uskočila”. Dodala je da su Bernar i ona veliki poštovaoci lika i dela književnice, kao i to da su bili veoma pogođeni Virdžinijinim psihičkim stanjem: gubitak prvo majke, a zatim i polusestre u periodu između 13. i 15. godine uzrokovao je nekoliko nervnih slomova, ali je Virdžinija uspela da se oporavi i nastavi školovanje.

Međutim, smrt oca 1904. dovela je do novog, veoma alarmantnog nervnog sloma, pa je jedno vreme morala da bude hospitalizovana. Neki, a među njima i bratanac Kventin, smatrali su da je pored očeve smrti na Virdžinijino psihičko stanje uticala i činjenica da su nju i sestru Vanesu u adolescenciji seksualno zlostavljala polubraća.

Sve je to uticalo na spisateljičino raspoloženje, koje se često menjalo, na društveni život i književni rad.

Prema rečima urednika izdanja Enrikea Redela, Virdžinija je bila žena radikalnih ideja i istinski majstor jezika koji se može uporediti sa nekolicinom autora, poput irskog književnika Džejmsa Džojsa (1882–1941) ili engleskog pesnika Tomasa Eliota (1888–1965).

„Bila je najbolja engleska spisateljica 20. veka i vrlo fascinantna osoba: sklona napadima ludila i samoubistvu s jedne strane, a s druge strane genije koji vrlo dobro prikazuje introspekciju u analizi fluktuirajućih stanja ljudske, posebno ženske psihe. Upravo zbog toga smo bili izuzetno uzbuđeni što ćemo ilustrovati Virdžinijinu biografiju”, objasnio je on.

Redel je istakao da je rad Mišel Gazije i Bernara Čikolinija bio „izuzetno strastven i direktan” i dodao da je strip, na neki način, bio odavanje počasti ovoj Engleskinji, autorki romana „Gospođa Dalovej”.

„Bilo je to pravo pisanje poeme u prozi”, zaključio je on.