Ne može biti blokirana debata u UN o Haškom tribunalu

I pored nezvaničnih informacija da se neke uticajne članice Saveta Bezbednosti UN – SAD, Velika Britanija i Francuska protive raspravi u Generalnoj skupštini o ad hok tribunalima koju je Vuk Jeremić zakazao za 10. april, ne postoji formalna mogućnost da ta debata bude blokirana, saznaje „Politika” iz krugova bliskih UN.

„I kad bi postojao politički pritisak nekih zemalja, to ne bi onemogućilo da se rasprava o ovoj temi, ipak, održi”, kaže naš izvor iz svetske organizacije.

Vuk Jeremić, predsednik Generalne skupštine UN, objasnio je da je odluku o održavanju javne rasprave o ulozi i učinku Haškog tribunala i drugih sličnih ad hok sudova, čiji je osnivač UN, sazvao nakon konsultacija sa državnim vrhom Srbije i rekao da očekuje pritiske da se od rasprave odustane, ali da odustajanja neće biti.

„Inicijativa je bila moja i odgovornost leži na meni. Ona leži na predsedniku GS UN po povelji UN i po Poslovniku o radu GS. Ali pre formalne odluke konsultovao sam se sa državnim vrhom”, rekao je Jeremić za RTS, a prenela pomenuta agencija.

Jeremić je na svom „Tviter” profilu rekao da je ta rasprava važna „da se više nikada ne desi da neko oseti da može da napravi zločin ako mu namigne neka sila”.

Inače, list „Danas” preneo je juče saznanja da bi javna rasprava mogla da potraje desetak dana i da će se pred GS UN, osim država članica, naći i predstavnici izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske, ali i žrtve koje su preživele „Oluju” avgusta 1995. godine.

Vladimir Todorić. direktor Centra za novu politiku kaže za moguću raspravu u GS UN:„To bi bila kao neka mala grudva koja može da se poveća, sve u zavisnosti od toga kako se bude vodila politika, prvenstveno Srbije”.

On objašnjava da je predsedničko saopštenje minimum koji bi mogao da usledi posle te javne rasprave. Ono što bi moglo više od toga da se napravi jeste usvajanje zaključka, a onda i rezolucije GS UN. A, sve se to, kako kaže, može iskoristiti i za pokretanje debate u Savetu bezbednosti.

U vezi sa otporom koji su, navodno, izrazile pomenute zemlje, Todorić smatra da to ne bi predstavljalo iznenađenje, ali da treba videti koji će biti argumenti za proces te rasprave. Ovako, unapred govoreći, to su „možda samo neke zakulisne radnje, koje je teško komentarisati”.

Todorić posebno ukazuje na to da predsednik GS UN odlučuje ko će biti prihvaćen kao sagovornik u raspravi, odnosno da Jeremić može da izabere one koji će tom prilikom izneti svoje mišljenje.

U uverenju da se svojim ukupnim radom tribunal legitimisao kao političko oružje protiv srpskog naroda i izgubio svaki kredibilitet kao pravosudna ustanova, kao i da je doveo u pitanje i kredibilitet svog tvorca – Savet bezbednosti UN, Klub generala i admirala Srbije predlaženadležnim državnim organima da se od SB kao osnivača zatraži revizija svih presuda tog suda, kao i da se da puna podrška Jeremićevoj odluci da se o radu i posledicama presuda tribunala raspravlja u plenumu GS.

Prema oceni orijentaliste i bivšeg ambasadora SRJ u Turskoj, Azerbejdžanu i pri Svetoj stolici dr Darka Tanaskovića, koju je, takođe, preneo Tanjug, Jeremićeva inicijativa, za koju pretpostavlja da je odmerena i primerena mogućnostima koje on ima i da uzima u obzir sve mehanizme delovanja UN koji mu stoje na raspolaganju, jeste nešto veoma dobro i pozitivno.

Međutim,poslanik Liberalno-demokratske partije Bojan Đurić misli drugačije. „Ne možemo da dozvolimo da Vuk Jeremić apsolutno sam i na svoju ruku vodi svoju privatnu političku borbu ili borbu za samopromociju kao, ipak, predstavnik Srbije u GS UN. Mi mislimo da taj haos koji se stvara nanosi mnogo više štete nego koristi i da skupština o tome mora da razgovara”, rekao je Đurić, a prenela Beta.

B. Čpajak

------------------------------------------------

„Tematska debata” izvan agende Generalne skupštine

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington -  Prema izvorima „Politike” u Vašingtonu, Vuk Jeremić nije taj koji je na dnevni red stavio razmatranje rada međunarodnih ad-hok tribunala u Generalnoj skupštini ujedinjenih nacija, već je rasprava o tome deo redovne agende ovog tela UN koja se realizuje svake godine.

Da je to na dnevnom redu vidi se u zvaničnom dokumentu broj A/67/251 usvojenom 21. septembra ove godine.

Kao predsednik Generalne skupštine Jeremić očigledno želi da ovom skupu, posle iznenađujuće presude Apelacionog veća Haškog tribunala kojom su dvojica hrvatskih generala oslobođena krivice, da novu aktuelnost.

Predsednik Generalne skupštine je u svom radu inače vođen „Pravilima procedura” koja nalažu da se sve aktivnosti Generalne skupštine planiraju u okviru Generalnog komiteta, u kojem sede i predstavnici svih stalnih članica Saveta bezbednosti. Ta pravila su veoma detaljna: po njima, predsednik Generalne skupštine predsedava tim Komitetom, ima 21 potpredsednika i o predsedavajuće šest Glavnih komiteta.

Ujedinjene nacije su inače glomazni mehanizam koji radi na principu konsenzusa. Preglasavanje je retko kako u Savetu bezbednosti, tako i u Generalnoj skupštini, i preduzima se samo ako neka zemlja želi da „istera” nešto svoje, za šta je pre toga obezbedila većinu konsultacijama ili lobiranjem.

Tako je i do izbora Vuka Jeremića došlo preglasavanjem, pošto je prethodno napušten ranije postignut konsenzus u regionalnoj grupi čiji smo član da predsednik Generalne skupštine bude predstavnik Litvanije, koga bi Generalna skupština potom potvrdila aklamacijom.

Iskakanje iz tog konsenzusa i kandidovanje Srbije podržala je Rusija, uprkos tome što smo mi Litvaniji dali početnu podršku, a u potonjem glasanju Vuk Jeremić je dobio većinu glasova.

U pomenutom dokumentu o ovogodišnjoj agendi Generalne skupštine, pod tačkom F (”Promocija pravde i međunarodnog prava?), predviđeni su izveštaji o Međunarodnom krivičnom sudu, tribunalu za Ruandu i Tribunalu za bivšu Jugoslaviju.

M. M.