Kako postati prijatelj Amerike

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Geopolitička mapa Bliskog istoka koju koristi američki predsednik Barak Obama ponovo je promenjena. Egipat, najveća arapska zemlja, ponovo je na njoj pouzdani saveznik, a njen predsednik Muhamed Mursi za samo nekoliko dana je od prokazanog islamiste pretvoren u poželjnog sagovornika.

Dokaz broj jedan: upravo postignutom izraelsko-palestinskom primirju u Gazi, posle jednonedeljnog međusobnog raketiranja koje je pretilo da se otrgne kontroli, u kojem je glavni posrednik bila šefica američke diplomatije, ključni doprinos je dao – egipatski predsednik.

Ovakvim ishodom Obama je ubio nekoliko muva odjednom: SAD su vratile ulogu nezamenljive sile u ovom zapaljivom regionu i posle svrgavanja trodecenijskog prijatelja Hosnija Mubaraka, u Kairu stekle novog partnera.

Dokaz broj dva: Obama je na telefonskoj vezi sa Mursijem, prema evidenciji „Njujork tajmsa”, samo u 24 sata bio tri puta, a ukupno je sa njim u poslednjih nekoliko dana vodio šest dugih razgovora.

Eventualna eskalacija koju bi doneo izraelski upad na teritoriju Gaze nije bila u interesu Amerike, jer bi malo šta rešila, a mnogo toga zakomplikovala u ionako zamršenom mirovnom procesu. Obama je rad da uđe u istoriju i kao američki predsednik kome je pošlo za rukom ono što njegovim prethodnicima nije – da rasplete „majku svih kriza” i bude glavni svedok na potpisivanju izraelsko-palestinskog mirovnog sporazuma. Zato nije želeo da mirovni voz koji je sa početne stanice krenuo davno, iako zaglavljen, bude i potpuno izbačen sa koloseka.

Saradnjom sa Obamom u zastavljanju izraelskog sukoba sa Hamasom, Muhamed Mursi je dao i jedinstven recept za ono u čemu mnogi koji to pokušavaju ne uspevaju: kako brzo od američkog neprijatelja postati američki prijatelj.

Kada je u junu ove godine postao egipatski predsednik, za Vašington je to bila obistinjena noćna mora. Kormilo najmnogoljudnije arapske zemlje preuzeo je osvedočeni islamista, vodeća ličnost u Egiptu donedavno zabranjene Muslimanske braće, najvećeg i najuticajnijeg islamističkog pokreta u arapskom svetu.

Mursi je međutim brzo pokazao da je moguće od ratobornog agitatora postati razuman državnik. Američki mediji, brifovani od neimenovanih funkcionera Bele kuće, navode da je Obama bio impresioniran Mursijevom pragmatičnošću. Njihovi razgovori su bili veoma konkretni: ovo je trenutna situacija, ovo su njeni najkritičniji elementi... Mursi nije obećavao ono što ne može da postigne, a ono što je obećao sproveo je. „Egipćanin se pokazao kao čovek koji je posvećen rešavanju problema”, navode izvori „Njujork tajmsa”.

Uspostavljanju radne atmosfere i međusobnog poverenja svakako je doprinela i jasna podela uloga: Mursi je bio taj koji ima najveći uticaj na Hamas, dok je Obama bio advokat Izraela. Obojica su međutim pokazala da razumeju interese i one strane koju nisu zastupali, pri čemu je od najveće pomoći bila međusobna otvorenost.

Mursi, naravno, nije promenio svoja ideološka uverenja zbog kojih je autoritet kod palestinskih radikala i Amerikanci su sasvim svesni da ga u tom pogledu nisu preobratili. Ali ovu „saradnja iz nužde”, ovdašnji analitičari sagledavaju i kao nešto što bi moglo da bude novi okvir za američku diplomatiju u tom regionu.

Naravno, ovde se primećuje da je Mursijeva kooperativnost imala i jedan sasvim opipljiv aspekt: da dobije američku podršku za kredit Međunarodnog monetarnog fonda od 4,8 milijardi dolara, bez koga Egiptu nema ekonomskog oporavka. Ali ono što takođe nije sporno, to je da je u Vašingtonu uočeno da novi egipatski lider nije podilazio sopstvenoj javnosti, koja je bezrezervno bilo na strani Hamasa, a protiv Izraela.

Citirani Obamini saradnici kažu da je njihov šef voljan da istrpi Mursijeve populističke tirade, sve dok je konstruktivan u onom suštinskom, odnosno dok je partner sa kojim je moguće raditi na realizaciji širih regionalnih ciljeva.