Peršun kao poziv za slavlje

Peršun (lat. petroselinum hortense) je najrasprostranjenija začinska biljka, sa raznovrsnom primenom. Poreklom je sa istočnog dela Sredozemnog mora odakle se raširio po svim zemljama južne Evrope. Dvogodišnja je biljka, prijatnog mirisa, sa belim, tankim i repastim korenom. Listovi su različitog oblika. Cvetni venčić je žućkasto-zelene boje.
Peršun ima zanimljivu istoriju.

Prastanovnici Grčke smatrali su ga svetom biljkom i njegovim vencem kitili pobednike. Rimljani su ga servirali kao ukras i kao dodatak za poboljšanje ukusa hrane, a njime su i hranili gladijatore pred borbu da bi imali bolje reflekse. Uz beli luk, peršun je bio izuzetno cenjen i kod rimskih legionara kao stimulans za hrabrost. Rimljani su, takođe, bili uvereni da će, ukoliko grickaju peršun, ostajati trezni ma koliko vina ispijali u svakodnevnim bahanalijama.

U viktorijansko doba peršunova grančica koristila se kao poziv za slavlje. Engleski kralj Henri Osmi je smatrao da ništa ne poboljšava ukus ribe kao marinada od peršuna i maslinovog ulja.

Danas je peršun nezamenljiv začin u svim kuhinjama sveta. Izuzetno je bogat mineralima i vitaminima, posle šipka i borovnice ima najviše vitamina Ce (u 100 grama peršunovog lista ima čak 170 miligrama ovog vitamina), bogat je i provitaminom A, vitaminima grupe Be, čak i retkim vitaminom Be 12 (koji je značajan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca). Nije zanemarljivo ni bogatstvo peršuna mineralnim sastojcima: u samo 100 grama peršunovog lista ima oko 1.630 miligrama minerala, od čega polovinu zauzima kalijum, znatno je prisustvo i gvožđa, kalcijuma, mangana, magnezijuma. Zato se preporučuje korišćenje svežeg peršuna (kuvanjem se razara vitamin Ce dok eterično ulje najvećim delom ispari. Ukoliko duže stoji, peršun, takođe, gubi vitamin Ce.)

Peršun ima i višestruko lekovito dejstvo. Sprečava nadimanje i grčeve u stomaku. Doprinosi povećanom izlučivanju soli iz organizma, pa se preporučuje u slučaju oboljenja bubrega i mokraćne bešike, kamena u bubregu, zapaljenja prostate, reumatizma, artritisa i gojaznosti. Koristan je i kao lek u slučajevima zapaljenja jetre i žutice, u ishrani dijabetičara, kod anemije, za bolje varenje, dobru cirkulaciju krvi, podstiče rast i slično. Grickanje lista peršuna odstranjuje neprijatan zadah iz usta.

Peršun dobro uspeva i na našim prostorima. Predrag Spasić, inženjer poljoprivrede u Garden centru, daje koristan savet:

– Seme peršuna može da se poseje ili u vrtu ili u žardinjerama na terasi. Kasnije ga treba rasaditi. Zemlja treba da bude rastresita. Period klijanja traje od 20 do 30, a do pojave prvog struka potrebno je još petnaestak dana. Kad počne da klija, bitno je da bude na otvorenom, da bi dobio odgovarajuću boju i svojstva. Biljku treba zalivati po potrebi. Lako se gaji, ne traži posebne uslove. Znači, ko sada posadi peršun, za mesec, najkasnije mesec i po dana, moći će da uživa u njegovim blagodetima.

-----------------------------------------------------------

Čaj protiv otežanog mokrenja

Kašiku iseckanog korena peršuna preliti sa 2,5 l vode i kuvati pet minuta. Skloniti sa šporeta, poklopiti i ostaviti da se hladi 10 minuta. Zatim, procediti. Piti tri puta dnevno. Čaj deluje protiv nadutosti, otežanog mokrenja, umirenja živaca i ublažavanja bolova.

-----------------------------------------------------------

Toaletna voda od peršuna

Šaku peršunovog lišća sitno iseckati i staviti u litar vode. Ostaviti da prenoći. Ujutru koristiti za umivanje lica. Toaletna voda pomaže uklanjanju sunčevih pega, kao i onih koje nastaju usled oboljenja jetre.

-----------------------------------------------------------

Za ublažavanje šećerne bolesti

Sitno narendati koren i iseckati tek ubrano lišće peršuna, a zatim izmešati sa šoljom jogurta ili kiselog mleka. Piti svako veče pre spavanja.

-----------------------------------------------------------

Protiv slabih nerava

Narendati ili iseckati koren i list, pomešati sa malinovim sokom i kašičicom bagremovog meda. Uzimati uveče pred spavanje.

-----------------------------------------------------------

Vino za bolesno srce

Potrebno: 12 grančica peršuna, litar belog vina, dve kašike jabukovog sirćeta, 300 grama meda

Priprema: grančice peršuna staviti u belo vino, dodati sirće i staviti da se kuva na umerenoj temperaturi. Posle 10 minuta skloniti sa šporeta i procediti. Zatim dodati med i staviti da se polako kuva još nekoliko minuta.

Uzimati tri puta dnevno po jednu kašičicu pre jela. Deluje kod oboljenja srca i angine pektoris.