Portret bez rama: Muhamed Mursi

Egipatski birači u junu su, poput peščanih dina koje stalno menjaju oblik u pustinji, potvrdili nestabilno stanje nacionalne politike omogućavajući Muhamedu Mursiju da u trku za prvog slobodno izabranog predsednika uđe na dnu liste a završi je kao pobednik u drugom krugu.

Mursi je tako najmnogoljudniju arapsku zemlju uveo u stvarni eksperiment islamske vlasti.

Njegove ambicije su postupna islamizacija u skladu sa ne suviše rigoroznom primenom islamskog zakonodavstva, šarije, tržišni oporavak i strukturne reforme posustale privrede i obnova regionalnog primata Egipta u arapskom svetu.

Potiče iz miljea Muslimanske braće, najstarije islamističke grupacije nastale u Egiptu 1936, zabranjivane i proganjane tokom režima četvorice predsednika oficira.

Rođen 1951. u mestu Šarkija u delti Nila, studirao je građevinarstvo u Kairu pre nego što je doktorirao na univerzitetu Južne Karoline. Bio je početkom osamdesetih profesor na državnom univerzitetu Kalifornije. Od petoro njegove dece, dvoje ima američko državljanstvo.

Vratio se u Egipat i bio poslanik 2000–2005, kada je Mubarak dopustio aktivnosti Muslimanske braće, iako su i dalje formalno bili zabranjeni. Hapšen je mnogo puta, a 2006. je u zatvoru proveo sedam meseci.

Kada su Muslimanska braća 2011. formirala svoje političko telo, Partiju slobode i pravde, bradati inženjer skriven iza naočara jake dioptrije postao je njen lider i u tom svojstvu ga je Mubarakov režim poslednji put uhapsio 28. januara 2011.

U drugi krug predsedničkih izbora ušao je protiv poslednjeg Mubarakovog premijera. Mnogi su ga otpisivali kao neharizmatičnog, ali moćna Muslimanska braća su pokrenula najefikasniju političku mašineriju u zemlji.

Pobedio je uz obećanja da će očuvati ciljeve revolucije, da će deliti vlast sa drugim strankama, da će Egiptom kao „građanskom i demokratskom” državom pokušati da upravlja konsenzusom, da će prekinuti svaku diskriminaciju.

Očekivalo se da to bude kulminacija olakšanja posle burne i krvave tranzicije koju je nadgledala armija. Ispostavilo se da je pobedio u trci koja je podigla političke tenzije i do danas ih nije smirila.

Prvo su buknuli sukobi sa generalima nespremnim da se odreknu privilegija, ali sa željom da sačuvaju uticaj u vlasti. Pošto je armija pokušala da ograniči njegovu predsedničku moć, Mursi se neočekivano efikasno obračunao sa generalima šaljući ih u penziju.

No, islamska agenda unosila je sve oštrije podele. Mursi obezbedio da islamisti, koji su ranije već stekli ubedljivu kontrolu nad parlamentom, ostave snažan šerijatski pečat na nacrt novog ustava. Projekat je razgnevio liberalne i sekularne snage, kao i hrišćanske Kopte koji čine desetinu od 84 miliona Egipćana.

Demonstranti su ponovo okupirali kairski Tahrir. Padale su nove žrtve. Suočen sa otporom, Mursi se odlučio da sebi prošlog meseca dekretom dodeli vlast koja je podsećala na Mubarakovu eru. Iako je morao da povuče dekret, odlučio je da izgura ustavni referendum zakazan za danas.

Pokazuje se da ćutljivi ali dobar partijski operativac ne mora po automatizmu da bude i uspešan lider zemlje koja se samo nakratko ujedinila u obaranju autokrate.

Boško Jakšić