Портрет без рама: Мухамед Мурси

Египатски бирачи у јуну су, попут пешчаних дина које стално мењају облик у пустињи, потврдили нестабилно стање националне политике омогућавајући Мухамеду Мурсију да у трку за првог слободно изабраног председника уђе на дну листе а заврши је као победник у другом кругу.

Мурси је тако најмногољуднију арапску земљу увео у стварни експеримент исламске власти.

Његове амбиције су поступна исламизација у складу са не сувише ригорозном применом исламског законодавства, шарије, тржишни опоравак и структурне реформе посустале привреде и обнова регионалног примата Египта у арапском свету.

Потиче из миљеа Муслиманске браће, најстарије исламистичке групације настале у Египту 1936, забрањиване и прогањане током режима четворице председника официра.

Рођен 1951. у месту Шаркија у делти Нила, студирао је грађевинарство у Каиру пре него што је докторирао на универзитету Јужне Каролине. Био је почетком осамдесетих професор на државном универзитету Калифорније. Од петоро његове деце, двоје има америчко држављанство.

Вратио се у Египат и био посланик 2000–2005, када је Мубарак допустио активности Муслиманске браће, иако су и даље формално били забрањени. Хапшен је много пута, а 2006. је у затвору провео седам месеци.

Када су Муслиманска браћа 2011. формирала своје политичко тело, Партију слободе и правде, брадати инжењер скривен иза наочара јаке диоптрије постао је њен лидер и у том својству га је Мубараков режим последњи пут ухапсио 28. јануара 2011.

У други круг председничких избора ушао је против последњег Мубараковог премијера. Многи су га отписивали као нехаризматичног, али моћна Муслиманска браћа су покренула најефикаснију политичку машинерију у земљи.

Победио је уз обећања да ће очувати циљеве револуције, да ће делити власт са другим странкама, да ће Египтом као „грађанском и демократском” државом покушати да управља консензусом, да ће прекинути сваку дискриминацију.

Очекивало се да то буде кулминација олакшања после бурне и крваве транзиције коју је надгледала армија. Испоставило се да је победио у трци која је подигла политичке тензије и до данас их није смирила.

Прво су букнули сукоби са генералима неспремним да се одрекну привилегија, али са жељом да сачувају утицај у власти. Пошто је армија покушала да ограничи његову председничку моћ, Мурси се неочекивано ефикасно обрачунао са генералима шаљући их у пензију.

Но, исламска агенда уносила је све оштрије поделе. Мурси обезбедио да исламисти, који су раније већ стекли убедљиву контролу над парламентом, оставе снажан шеријатски печат на нацрт новог устава. Пројекат је разгневио либералне и секуларне снаге, као и хришћанске Копте који чине десетину од 84 милиона Египћана.

Демонстранти су поново окупирали каирски Тахрир. Падале су нове жртве. Суочен са отпором, Мурси се одлучио да себи прошлог месеца декретом додели власт која је подсећала на Мубаракову еру. Иако је морао да повуче декрет, одлучио је да изгура уставни референдум заказан за данас.

Показује се да ћутљиви али добар партијски оперативац не мора по аутоматизму да буде и успешан лидер земље која се само накратко ујединила у обарању аутократе.

Бошко Јакшић