Novi simbol Valjeva

Valjevo – Dok Valjevo duže vreme ne može da se iščupa iz tranzicione kaljuge, među nekoliko svetlih tačaka koje bude nadu u dolazak nekih boljih dana je već uveliko ozidano zdanje hrama Vaskrsenja Gospodnjeg. Svaka nova kupola i pozlaćeni krst, a biće ih ukupno šest, koji se mogu uočiti iz svakog dela grada naprosto zbore i poručuju: ništa veliko na svetu nije stvoreno bez strasti, volje, podviga i ljubavi.

 Hram Vaskrsenja Gospodnjeg na inicijativu valjevskog sveštenstva počeo je da se gradi 1993. a dva leta kasnije njegove temelje osveštao je patrijarh srpski Pavle. Na atraktivnom prostoru, na ušću reka Kolubare i Gradca, kada hram iduće godine bude spreman za bogosluženje, pod svoj krov u isto vreme moći će da prihvati oko 2.000 vernika. Hram srpsko-vizantijskog stila projektovala je arhitekta Ljubica Bošnjak iz Beograda. Njegova dužina je 46 a širina 24 metra a sa krstom na centralnoj kupoli uspinjaće se do visine od 47 metara. Uz prizemlje od blizu hiljadu i unutrašnju galeriju od preko 230 kvadrata ova božja kuća po veličini biće odmah iza hrama svetog Save na Vračaru.

– Razlozi za zidanje ovako velikog hrama su brojni i nimalo slučajni. On, pored ostalog, treba da popuni kićanku brojnih svetinja u srpskoj Palestini, kako se inače naziva valjevski kraj, među kojima su čuveni manastiri: Jovanja, Lelić, Pustinja, Ćelije, crkva u Brankovini i manastir u Bogovađi. U ovom kraju počivaju mošti dve svetovno-duhovne gromade kao što su sveti vladika Nikolaj i otac Justin Popović, koji će uskoro biti proglašen svetim. Sa druge strane od kraja prošlog veka narod ovog kraja kao i cele Srbije masovno se vratio veri pa tako samo prve nedelje posta u valjevskoj crkvi se pričesti oko 30.000 vernika, što i za objekat i sveštenstvo predstavlja veliko opterećenje. Dakle, novi hram treba da izađe u susret i takvoj vrsti potreba i nadasve Valjevo je posle pola veka ponovo dobilo eparhiju – kaže protojerej-stavrofor Sreten Mladenović, inače predsednik odbora za gradnju hrama Vaskrsenja Gospodnjeg.