Нови симбол Ваљева

Ваљево – Док Ваљево дуже време не може да се ишчупа из транзиционе каљуге, међу неколико светлих тачака које буде наду у долазак неких бољих дана је већ увелико озидано здање храма Васкрсења Господњег. Свака нова купола и позлаћени крст, а биће их укупно шест, који се могу уочити из сваког дела града напросто зборе и поручују: ништа велико на свету није створено без страсти, воље, подвига и љубави.

 Храм Васкрсења Господњег на иницијативу ваљевског свештенства почео је да се гради 1993. а два лета касније његове темеље освештао је патријарх српски Павле. На атрактивном простору, на ушћу река Колубаре и Градца, када храм идуће године буде спреман за богослужење, под свој кров у исто време моћи ће да прихвати око 2.000 верника. Храм српско-византијског стила пројектовала је архитекта Љубица Бошњак из Београда. Његова дужина је 46 а ширина 24 метра а са крстом на централној куполи успињаће се до висине од 47 метара. Уз приземље од близу хиљаду и унутрашњу галерију од преко 230 квадрата ова божја кућа по величини биће одмах иза храма светог Саве на Врачару.

– Разлози за зидање овако великог храма су бројни и нимало случајни. Он, поред осталог, треба да попуни кићанку бројних светиња у српској Палестини, како се иначе назива ваљевски крај, међу којима су чувени манастири: Јовања, Лелић, Пустиња, Ћелије, црква у Бранковини и манастир у Боговађи. У овом крају почивају мошти две световно-духовне громаде као што су свети владика Николај и отац Јустин Поповић, који ће ускоро бити проглашен светим. Са друге стране од краја прошлог века народ овог краја као и целе Србије масовно се вратио вери па тако само прве недеље поста у ваљевској цркви се причести око 30.000 верника, што и за објекат и свештенство представља велико оптерећење. Дакле, нови храм треба да изађе у сусрет и таквој врсти потреба и надасве Ваљево је после пола века поново добило епархију – каже протојереј-ставрофор Сретен Младеновић, иначе председник одбора за градњу храма Васкрсења Господњег.