Preživeli smo razne režime

Ovo je jedna porodična kuća koja je ostala familijarna, željna da sačuva svoju nezavisnost, vrlo zahtevna kad je reč o kvalitetu onoga što objavljuje i čvrsto vezana odnosom dubokog poverenja i odanosti sa svojim autorima, kaže An-Solanž Nobl, direktorka za autorska prava u poznatoj francuskoj izdavačkoj kući „Galimar”, govoreći o tajni opstanka više od jednog veka.

Osnovan 1911. godine kao nastavak „Nove francuske revije” ustanovljene 1909, „Galimar” danas objavljuje više od 2.000 naslova godišnje, ako računamo sve edicije zajedno kao i ponovljena izdanja iz njihovih fondova. Najviše se, ipak, objavljuje literatura i izvestan broj tih knjiga uvek postaju bestseleri, dok ostale imaju skromniju prodaju, kaže An-Solanž Nobl.

„Galimar” je danas kao neka vrsta spomenika francuske kulture, a od 2011. godine, kada je proslavljena stogodišnjica postojanja ove izdavačke kuće, mala ulica u kojoj je smeštena dobila je naziv Gastona Galimara, njenog osnivača. Lepa zgrada iza koje se nalazi prekrasan vrt danas je simbol francuskog izdavaštva, a njen istorijat otkriva da je 36 Gonkurovih nagrada otišlo „Galimarovim” izdanjima i da je 38 pisaca, što francuskih, što svetskih, čija dela je objavila ova izdavačka kuća, dobilo Nobelovu nagradu.

Danas  u izdavaštvu ima mnogo stvari koje su diktirane tržištem i modom. Ima li toga i u „Galimaru” i u kojoj meri?

„Galimar” mora da zaradi novac jer inače njegovi autori ne bi bili adekvatno nagrađeni, a i sama kuća ne bi preživela. Mi, dakle, imamo jednu zdravu koncepciju ekonomskog tržišta, ali uvek čuvajući u svesti naš imperativ o kvalitetu literature koju objavljujemo.

Koji su osnovni kriterijumi u „Galimaru” za izbor novih knjiga kako francuskih tako i stranih pisaca? I da li se ti kriterijumi razlikuju u nečemu?

Kriterijumi su zaista isti i za francuske i za strane autore. To je, pre svega, kvalitet literature u romanima i značaj teme u drugim delima. Volimo da otkrijemo prve romane na francuskom i zatim da pratimo karijeru tih pisaca, objavljujući i njihova kasnija dela. Kad je reč o stranim autorima, gledamo kvalitet dela, naravno, ali nam je takođe važno i to kako je knjiga primljena od strane kritike u autorovoj zemlji i u drugim zemljama, ukoliko je prevedena na još neke jezike.

A politika? Postoji li u Francuskoj veza između izdavaštva i politike ili neki uticaj?

Apsolutno ne, bar kad je reč o našoj izdavačkoj kući. Da je drukčije, zar bi opstala više od 100 godina? Mi smo videli i preživeli toliko različitih režima…

Svi se žale na krizu. A vi?

Evidentno je da je svuda u svetu ozbiljna ekonomska kriza i da ona i nas čini još pažljivijima. Ali istina je da, u poređenju sa drugim izdavačkim kućama, „Galimar” ne stoji loše. Uostalom, upravo nedavno smo kupili izdavačku kuću „Flamarion”.

Galimar ima veliku mrežu i dobru prodaju. Koju formu publiciteta danas imate?

Nemamo neki ne znam kakav publicitet. Primenjujemo tradicionalna sredstva kao što je oglas na četvrtini strane u dnevnicima i magazinima.

Kakva je vaša saradnja sa srpskim izdavačkim kućama? Koje srpske autore objavljujete, kako se njihove knjige prodaju?

Naravno, ponosni smo što smo objavili Davida Albaharija koji je u Francuskoj dobio odlične kritike. Ali odlično sarađujemo sa našim srpskim kolegama i u obrnutom smeru: sa „Lagunom” koja je objavila naše autore Tonina Benakistu i Davida Foenkinosa, sa „Čarobnom knjigom” koja je objavila dela čiji su autori Danijel Penak, Le Klezio, Mirijel Barberi, zatim sa „Agorom” u čijem izdanju su objavljene knjige Mari Ndijaj, sa „Geopoetikom” koja je objavila Paskala Kinjara, pa sa izdavačkom kućom „Albatros plus” koja je objavila Stefana Odegija i Benoa Ditertra, sa Izdavačkom knjižarnicom Zorana Stojanovića i još nekima.

Koji „Galimarovi” pisci su najtiražniji – nekad i sad?

Kad je reč o piscima iz naših fondova to su, pre svega: Alber Kami, Sartr, Simon de Bovoar, Egziperi, Žan Žene, Romen Gari, Margaret Diras, Mišel Fuko, Moris Merlo-Ponti… Među savremenim autorima najveće tiraže ostvaruju Patrik Modijano, Le Klezio, Mirijel Barberi, Danijel Penak, Mark Digen, Žan-Kristof Rifin, Mari Ndijaj, David Foenkinos, Taar Ben Dželun...