Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преживели смо разне режиме

Преживели смо разне режиме

Ово је једна породична кућа која је остала фамилијарна, жељна да сачува своју независност, врло захтевна кад је реч о квалитету онога што објављује и чврсто везана односом дубоког поверења и оданости са својим ауторима, каже Ан-Соланж Нобл, директорка за ауторска права у познатој француској издавачкој кући „Галимар”, говорећи о тајни опстанка више од једног века.

Основан 1911. године као наставак „Нове француске ревије” установљене 1909, „Галимар” данас објављује више од 2.000 наслова годишње, ако рачунамо све едиције заједно као и поновљена издања из њихових фондова. Највише се, ипак, објављује литература и известан број тих књига увек постају бестселери, док остале имају скромнију продају, каже Ан-Соланж Нобл.

„Галимар” је данас као нека врста споменика француске културе, а од 2011. године, када је прослављена стогодишњица постојања ове издавачке куће, мала улица у којој је смештена добила је назив Гастона Галимара, њеног оснивача. Лепа зграда иза које се налази прекрасан врт данас је симбол француског издаваштва, а њен историјат открива да је 36 Гонкурових награда отишло „Галимаровим” издањима и да је 38 писаца, што француских, што светских, чија дела је објавила ова издавачка кућа, добило Нобелову награду.

Данас  у издаваштву има много ствари које су диктиране тржиштем и модом. Има ли тога и у „Галимару” и у којој мери?

„Галимар” мора да заради новац јер иначе његови аутори не би били адекватно награђени, а и сама кућа не би преживела. Ми, дакле, имамо једну здраву концепцију економског тржишта, али увек чувајући у свести наш императив о квалитету литературе коју објављујемо.

Који су основни критеријуми у „Галимару” за избор нових књига како француских тако и страних писаца? И да ли се ти критеријуми разликују у нечему?

Критеријуми су заиста исти и за француске и за стране ауторе. То је, пре свега, квалитет литературе у романима и значај теме у другим делима. Волимо да откријемо прве романе на француском и затим да пратимо каријеру тих писаца, објављујући и њихова каснија дела. Кад је реч о страним ауторима, гледамо квалитет дела, наравно, али нам је такође важно и то како је књига примљена од стране критике у ауторовој земљи и у другим земљама, уколико је преведена на још неке језике.

А политика? Постоји ли у Француској веза између издаваштва и политике или неки утицај?

Апсолутно не, бар кад је реч о нашој издавачкој кући. Да је друкчије, зар би опстала више од 100 година? Ми смо видели и преживели толико различитих режима…

Сви се жале на кризу. А ви?

Евидентно је да је свуда у свету озбиљна економска криза и да она и нас чини још пажљивијима. Али истина је да, у поређењу са другим издавачким кућама, „Галимар” не стоји лоше. Уосталом, управо недавно смо купили издавачку кућу „Фламарион”.

Галимар има велику мрежу и добру продају. Коју форму публицитета данас имате?

Немамо неки не знам какав публицитет. Примењујемо традиционална средства као што је оглас на четвртини стране у дневницима и магазинима.

Каква је ваша сарадња са српским издавачким кућама? Које српске ауторе објављујете, како се њихове књиге продају?

Наравно, поносни смо што смо објавили Давида Албахарија који је у Француској добио одличне критике. Али одлично сарађујемо са нашим српским колегама и у обрнутом смеру: са „Лагуном” која је објавила наше ауторе Тонина Бенакисту и Давида Фоенкиноса, са „Чаробном књигом” која је објавила дела чији су аутори Данијел Пенак, Ле Клезио, Миријел Барбери, затим са „Агором” у чијем издању су објављене књиге Мари Ндијај, са „Геопоетиком” која је објавила Паскала Кињара, па са издавачком кућом „Албатрос плус” која је објавила Стефана Одегија и Беноа Дитертра, са Издавачком књижарницом Зорана Стојановића и још некима.

Који „Галимарови” писци су најтиражнији – некад и сад?

Кад је реч о писцима из наших фондова то су, пре свега: Албер Ками, Сартр, Симон де Бовоар, Егзипери, Жан Жене, Ромен Гари, Маргарет Дирас, Мишел Фуко, Морис Мерло-Понти… Међу савременим ауторима највеће тираже остварују Патрик Модијано, Ле Клезио, Миријел Барбери, Даниjел Пенак, Марк Диген, Жан-Кристоф Рифин, Мари Ндијај, Давид Фоенкинос, Таар Бен Џелун... 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.