Portret bez rama: Džon Keri

Novi šef američke diplomatije biće senator iz Masačusetsa Džon Keri(69). Saopštavajući u petak svoj izbor, predsednik Baraka Obama nije nikog iznenadio: signali o tome bili su u opticaju još otkako je Hilari Klinton pre skoro godinu dana najavila da joj je dosta četiri godine non-stop interkontinentalnih letova i upravljanja najvećom spoljnopolitičkom mašinerijom sveta. Ali, bilo je takođe i signala da Keri nije bio prvi izbor: bila je to predsednikova lična prijateljica, ambasadorka u UN Suzan Rajs, čije su ambicije u ovom pogledu torpedovane u Senatu pre nego što je formalno kandidovana.

Iako dakle nije prvi, Keri je, prema nepodeljenim ocenama, ipak bolji izbor. Na najvažnije mesto u vladi SAD (posle onog potpredsedničkog) dolazi prekaljeni političar i iskusni diplomata. Senator je još od 1985, a kaljen je i na najvećoj vatri američke politike: 2004. bio je predsednički kandidat demokrata, poražen u borbi s republikancem Džordžom Bušom.

Da nije postao državni sekretar, Keri bi verovatno zamenio Leona Panetu na mestu šefa sekretara za odbranu. Obama je, naime,neka vrsta dužnika čoveku koji ga je podržao onda kada je to bilo najvažnije. Naprimer 2004, pozvavši mladog političara iz Ilinoisa da bude jedan od govornika na njegovoj inauguraciji za predsedničkog kandidata. To je bio govor koji je Obamu lansirao na nacionalnu scenu: na izborima te jeseni postao je senator.

Keri je bio i među prvim kongresmenima koji je u ranoj fazi interne trke demokrata, uprkos starom prijateljstvu s Bilom Klintonom, početkom 2007. javno podržao Obamu, dajući mu prednost nad Hilari Klinton. Najzad, predsedniku je bio i oslonac u važnom Spoljnopolitičko komitetu Senata, kao i uspešan specijalni izaslanik kad je trebalo spuštati političke tenzije u Avganistanu i Pakistanu, ili usmeravati rasplet u Sudanu.

U jednoj od prvih reakcija na konačno imenovanje Kerija za državnog sekretara, u Vašingtonu je konstatovano da je to posao za koji se on pripremao celog života. Otac mu je bio diplomata, a majka iz bogate porodice Forbs. Diplomirao je političke nauke na Jejl univerzitetu, a važan deo njegove biografije bilo je učešće u Vijetnamskom ratu, u kome je zaradio četiri borbena odlikovanja.

Kad se uskoro (posle potvrde njegovog imenovanja u senatskom komitetu čiji je predsednik i gde ga kolege u šali već neko vreme oslovljavaju sa „gospodine sekretaru”) uđe u kabinet velikog zdanja u vašingtonskoj četvrti Fogi Botom, Keri će se sigurno osećati kao kod kuće, jer poznaje većinu svetskih lidera. Očekivanja su da će biti jedan od onih državnih sekretara (poput Kisindžera, Bejkera ili Šulca), koji ne samo sprovode politiku, nego je i kreiraju. Jer, kao i Obama, i Keri će u sledeće četiri godine koliko o aktuelnim problemima brinuti i o svom mestu u istoriji.

Milan Mišić