Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Портрет без рама: Џон Кери

Портрет без рама: Џон Кери
Илустрација Драган Стојановић

Нови шеф америчке дипломатије биће сенатор из Масачусетса Џон Кери(69). Саопштавајући у петак свој избор, председник Барака Обама није никог изненадио: сигнали о томе били су у оптицају још откако је Хилари Клинтон пре скоро годину дана најавила да јој је доста четири године нон-стоп интерконтиненталних летова и управљања највећом спољнополитичком машинеријом света. Али, било је такође и сигнала да Кери није био први избор: била је то председникова лична пријатељица, амбасадорка у УН Сузан Рајс, чије су амбиције у овом погледу торпедоване у Сенату пре него што је формално кандидована.

Иако дакле није први, Кери је, према неподељеним оценама, ипак бољи избор. На најважније место у влади САД (после оног потпредседничког) долази прекаљени политичар и искусни дипломата. Сенатор је још од 1985, а каљен је и на највећој ватри америчке политике: 2004. био је председнички кандидат демократа, поражен у борби с републиканцем Џорџом Бушом.

Да није постао државни секретар, Кери би вероватно заменио Леона Панету на месту шефа секретара за одбрану. Обама је, наиме,нека врста дужника човеку који га је подржао онда када је то било најважније. Например 2004, позвавши младог политичара из Илиноиса да буде један од говорника на његовој инаугурацији за председничког кандидата. То је био говор који је Обаму лансирао на националну сцену: на изборима те јесени постао је сенатор.

Кери је био и међу првим конгресменима који је у раној фази интерне трке демократа, упркос старом пријатељству с Билом Клинтоном, почетком 2007. јавно подржао Обаму, дајући му предност над Хилари Клинтон. Најзад, председнику је био и ослонац у важном Спољнополитичко комитету Сената, као и успешан специјални изасланик кад је требало спуштати политичке тензије у Авганистану и Пакистану, или усмеравати расплет у Судану.

У једној од првих реакција на коначно именовање Керија за државног секретара, у Вашингтону је констатовано да је то посао за који се он припремао целог живота. Отац му је био дипломата, а мајка из богате породице Форбс. Дипломирао је политичке науке на Јејл универзитету, а важан део његове биографије било је учешће у Вијетнамском рату, у коме је зарадио четири борбена одликовања.

Кад се ускоро (после потврде његовог именовања у сенатском комитету чији је председник и где га колеге у шали већ неко време ословљавају са „господине секретару”) уђе у кабинет великог здања у вашингтонској четврти Фоги Ботом, Кери ће се сигурно осећати као код куће, јер познаје већину светских лидера. Очекивања су да ће бити један од оних државних секретара (попут Кисинџера, Бејкера или Шулца), који не само спроводе политику, него је и креирају. Јер, као и Обама, и Кери ће у следеће четири године колико о актуелним проблемима бринути и о свом месту у историји.

Милан Мишић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.