Berlin opominje crkve

Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans Peter Fridrih apelovao je na crkve da se suzdrže od ocenjivanja politike vlade u Berlinu i usredsrede se na brigu o vernicima.

„Bilo bi prihvatljivije ako bi se držali veronauke, umesto jednostranih političkih komentara koje proklamuju kao postulate”, izjavio je Fridrih u intervjuu za prestonički dnevnik „Berliner morgenpost”.

Apel je shvaćen kao presedan, s obzirom na to da je intervju objavljen na Badnje veče po gregorijanskom kalendaru. U kabinetu nemačkog MUP-a ukazano je tim povodom da je reč o ličnom mišljenju šefa resora, a ne o stavu vlade.

Utisak analitičara je, ipak, da je intervju dobrodošao kao prilika za prvog čoveka nemačke bezbednosti da ispolji svoje nezadovoljstvo, ali i negodovanje Berlina zbog sve učestalijih kritika evangelističkih i rimokatoličkih sveštenika na račun vlade Angele Merkel.

Povod ministrovoj kritici bila je božićna propoved evangelističke pastorke Margot Kesman, koja je kritikovala angažovanje Bundesvera na Hindukušu (avganistanska regija u kojoj su aktivni nemački vojnici) i, po njenom mišljenju, uzaludne žrtve mladih Nemaca.

„Ništa ne valja u Avganistanu”, zaključila je Kesmanova i apelovala na vernike da to imaju na umu kada sledeći put krenu da glasaju.

„Da je predstavnica crkve (Kesmanova) rekla da nešto ne valja u Avganistanu, shvatio bih to kao kritiku, a pošto je rekla da ništa ne valja u Avganistanu, smatram to neumesnim preterivanjem”, opravdao je Fridrih svoje mišljenje i ukazao je da se na Hindukušu brani demokratija i civilizacija.

Prethodne propovedi Kesmanove na temu Avganistana bile su motiv za ministra odbrane Tomasa de Mezjera da sredinom novembra pojasni gde su granice između državne i crkvene hijerarhije.

„Koliko bi država trebalo da bude okrenuta crkvi? Država ne sme da se ravna prema ideologijama, još manje prema mišljenjima zvaničnika crkava... Obaveza države je da obezbedi blagonaklon tretman verskim zajednicama, otvori prostor i mogućnosti da ispunjavaju obaveze u skladu sa svojim učenjima”, rekao je Mezjer na proslavi 800 godina crkve Svetog Tomasa u Lajpcigu.

Lajpciška kritika ministra odbrane pokazuje da „lični stavovi” ministra policije nisu ni lične prirode, već da je reč o kolektivnom stavu istaknutih članova vlade.

Božićna propoved Kesmanove nije, inače, bio jedini uzrok za reakcije ministara. U vladinom kabinetu se ukazuje na crkve koje su usredsredile uloge na različite ciljeve, ali zajedno utiču na obrazovanje javnog mnjenja o problemima. Pastori evangelističkih crkvenih organizacija minule su godine učestalo i oštro kritikovali vladu zbog angažovanja u Avganistanu i zbog nehumane politike prema azilantima.

Rimokatolički zvaničnici su kritikovali nedostatak socijalne svesti, ukazujući da nemačko društvo siromaši – uprkos rekordnim prihodima države i privrede.

Suočen sa kritikom reakcije policije na nedavne proteste azilanata ispred Brandenburške kapije u Berlinu, ministar Fridrih je pokušao da prebaci krivicu na vlade zemalja iz kojih azilanti pristižu. Ukazao je na Srbiju i Makedoniju i predočio da je Nemačka kasno informisana o situaciji tamošnjih Roma, a da je sada spremna da se maši za džep „ne bi li se tim ljudima u njihovoj zemlji obezbedili uslovi za bolji život”.

Stav Rimokatoličke crkve o naglom širenju siromaštva ministar Fridrih nije komentarisao. Možda i zato što je teško osporiti kritiku austrijskog kardinala Kristofa Šenborna, u božićnom intervjuu za bečki „Standard”, čiji su izvodi čitani sa predikaonica širom Nemačke. Kardinal je ukazao na rast nacionalizma širom Evrope, kritikujući „površne” političke akcije.

„Okretanje humanim vrednostima, solidarnosti i toleranciji nije ostvarivo u uslovima turbo-kapitalizma. Moramo osvežiti kolektivnu svest o neophodnosti povratka politici socijalno odgovorne države”, zaključio je kardinal.