Берлин опомиње цркве

Немачки министар унутрашњих послова Ханс Петер Фридрих апеловао је на цркве да се суздрже од оцењивања политике владе у Берлину и усредсреде се на бригу о верницима.

„Било би прихватљивије ако би се држали веронауке, уместо једностраних политичких коментара које прокламују као постулате”, изјавио је Фридрих у интервјуу за престонички дневник „Берлинер моргенпост”.

Апел је схваћен као преседан, с обзиром на то да је интервју објављен на Бадње вече по грегоријанском календару. У кабинету немачког МУП-а указано је тим поводом да је реч о личном мишљењу шефа ресора, а не о ставу владе.

Утисак аналитичара је, ипак, да је интервју добродошао као прилика за првог човека немачке безбедности да испољи своје незадовољство, али и негодовање Берлина због све учесталијих критика евангелистичких и римокатоличких свештеника на рачун владе Ангеле Меркел.

Повод министровој критици била је божићна проповед евангелистичке пасторке Маргот Кесман, која је критиковала ангажовање Бундесвера на Хиндукушу (авганистанска регија у којој су активни немачки војници) и, по њеном мишљењу, узалудне жртве младих Немаца.

„Ништа не ваља у Авганистану”, закључила је Кесманова и апеловала на вернике да то имају на уму када следећи пут крену да гласају.

„Да је представница цркве (Кесманова) рекла да нешто не ваља у Авганистану, схватио бих то као критику, а пошто је рекла да ништа не ваља у Авганистану, сматрам то неумесним претеривањем”, оправдао је Фридрих своје мишљење и указао је да се на Хиндукушу брани демократија и цивилизација.

Претходне проповеди Кесманове на тему Авганистана биле су мотив за министра одбране Томаса де Мезјера да средином новембра појасни где су границе између државне и црквене хијерархије.

„Колико би држава требало да буде окренута цркви? Држава не сме да се равна према идеологијама, још мање према мишљењима званичника цркава... Обавеза државе је да обезбеди благонаклон третман верским заједницама, отвори простор и могућности да испуњавају обавезе у складу са својим учењима”, рекао је Мезјер на прослави 800 година цркве Светог Томаса у Лајпцигу.

Лајпцишка критика министра одбране показује да „лични ставови” министра полиције нису ни личне природе, већ да је реч о колективном ставу истакнутих чланова владе.

Божићна проповед Кесманове није, иначе, био једини узрок за реакције министара. У владином кабинету се указује на цркве које су усредсредиле улоге на различите циљеве, али заједно утичу на образовање јавног мњења о проблемима. Пастори евангелистичких црквених организација минуле су године учестало и оштро критиковали владу због ангажовања у Авганистану и због нехумане политике према азилантима.

Римокатолички званичници су критиковали недостатак социјалне свести, указујући да немачко друштво сиромаши – упркос рекордним приходима државе и привреде.

Суочен са критиком реакције полиције на недавне протесте азиланата испред Бранденбуршке капије у Берлину, министар Фридрих је покушао да пребаци кривицу на владе земаља из којих азиланти пристижу. Указао је на Србију и Македонију и предочио да је Немачка касно информисана о ситуацији тамошњих Рома, а да је сада спремна да се маши за џеп „не би ли се тим људима у њиховој земљи обезбедили услови за бољи живот”.

Став Римокатоличке цркве о наглом ширењу сиромаштва министар Фридрих није коментарисао. Можда и зато што је тешко оспорити критику аустријског кардинала Кристофа Шенборна, у божићном интервјуу за бечки „Стандард”, чији су изводи читани са предикаоница широм Немачке. Кардинал је указао на раст национализма широм Европе, критикујући „површне” политичке акције.

„Окретање хуманим вредностима, солидарности и толеранцији није оствариво у условима турбо-капитализма. Морамо освежити колективну свест о неопходности повратка политици социјално одговорне државе”, закључио је кардинал.