Desetkama do doktorata

Odžaci – Mada Bojan Bašić u svojim dečačkim danima nije odveć maštao da mu matematika postane životno i profesionalno opredeljenje, kako je odrastao i sazrevao sve više je shvatao da je sudbinski predodređen za tu nauku. Sa nepunih 26 godina postao je jedan od najmlađih doktora matematike u Srbiji. Disertaciju je odbranio prošle godine na Prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu, na kome je, kao najbolji student, s prosečnom ocenom deset, diplomirao 2009. Razumljivo, odmah nakon sticanja diplome dobio je mesto asistenta.

Kaže da mu je još kao osnovcu u rodnim Odžacima, matematika „išla od ruke“, ali ništa više nego i ostali predmeti, budući da je uvek bio odlikaš. Takav uspeh je nastavio i u novosadskoj gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“, koju je završio kao đak generacije. Kao srednjoškolac, 2005. godine, osvojio je najpre bronzanu medalju na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi u Meksiku, da bi iste godine, taj uspeh ponovio i na Međunarodnoj olimpijadi iz informatike u Poljskoj. Tada je, konačno, za njega bila razrešena svaka dilema oko toga „kome će naučnom carstvu privoleti“.

– Tačno je da je matematika mnogima najveći `bauk` tokom školovanja, no lično je nikada nisam doživljavao na takav način. Rešavanje matematičkog problema zahteva veliku kreativnost i dubok uvid u njegovu postavku, što je uvek za mene vrlo bitna strana ove nauke i privlačan izazov. Međutim, upravo ta osobenost matematike za mnoge predstavlja i kamen spoticanja, jer ona se ne može, rečeno u đačkom žargonu, `naštrebati`, već se mora suštinski razumeti – objašnjava doktor Bojan Bašić, čiji izgled, način odevanja, srdačnost i komunikativnost razbijaju svaku stereotipnu predstavu o matematičarima kao „rasejanim zanesenjacima“.

I pored obaveza na fakultetu, posvećenosti istraživanjima i pripremi naučnih radova za objavljivanje, ovaj daroviti i uspešni mladi čovek nalazi sasvim dovoljno slobodnog vremena za izlaske, devojku i druženja. Svira klavir i gitaru, ume i da zapeva „za društvo i za svoju dušu“, dobar je šahista, voli da rešava i sastavlja šahovske probleme.

– Maksimalno sam posvećen svemu čega se prihvatim da radim, pa tako i prema poslu koji obavljam na fakultetu. Trudim se da studenti što bolje razumeju kako se matematika ne uči napamet, već se mora suštinski shvatati, i da je to stav koji se nužno mora usvojiti pre nego što se pristupi učenju za ispit. Štaviše, na ispitima dozvoljavam i korišćenje literature, jer je osnovno što proveravam koliko je student u stanju da razume i poveže ono što je slušao u okviru gradiva, a ne koliko je formula naučio napamet – kaže doktor Bašić, dodajući da je beskompromisan prema svakom vidu manipulacija na ispitima, poput prepisivanja, korišćenja „bubice“, polaganja u ime drugog, što se, navodi, u njegovoj dosadašnjoj praksi retko dešavalo.

Upitan da li, poput mnogih njegovih visokoobrazovanih vršnjaka, sa zavidnom naučnom reputacijom, razmišlja o odlasku u inostranstvo, naš sagovornik samouvereno ističe da nema nameru da odlazi iz Srbije. Kaže da je sasvim zadovoljan statusom i uslovima rada na PMF-u u Novom Sadu i da se lepo oseća među studentima kojima sa zadovoljstvom prenosi znanje.

Petko Koprivica