Десеткама до доктората

Оџаци – Мада Бојан Башић у својим дечачким данимa није одвећ маштао да му математика постане животно и професионално опредељење, како је одрастао и сазревао све више је схватао да је судбински предодређен за ту науку. Са непуних 26 година постао је један од најмлађих доктора математике у Србији. Дисертацију је одбранио прошле године на Природно – математичком факултету у Новом Саду, на коме је, као најбољи студент, с просечном оценом десет, дипломирао 2009. Разумљиво, одмах након стицања дипломе добио је место асистента.

Каже да му је још као основцу у родним Оџацима, математика „ишла од руке“, али ништа више него и остали предмети, будући да је увек био одликаш. Такав успех је наставио и у новосадској гимназији „Јован Јовановић Змај“, коју је завршио као ђак генерације. Као средњошколац, 2005. године, освојио је најпре бронзану медаљу на Међународној математичкој олимпијади у Мексику, да би исте године, тај успех поновио и на Међународној олимпијади из информатике у Пољској. Тада је, коначно, за њега била разрешена свака дилема око тога „коме ће научном царству приволети“.

– Тачно је да је математика многима највећи `баук` током школовања, но лично је никада нисам доживљавао на такав начин. Решавање математичког проблема захтева велику креативност и дубок увид у његову поставку, што је увек за мене врло битна страна ове науке и привлачан изазов. Међутим, управо та особеност математике за многе представља и камен спотицања, јер она се не може, речено у ђачком жаргону, `наштребати`, већ се мора суштински разумети – објашњава доктор Бојан Башић, чији изглед, начин одевања, срдачност и комуникативност разбијају сваку стереотипну представу о математичарима као „расејаним занесењацима“.

И поред обавеза на факултету, посвећености истраживањима и припреми научних радова за објављивање, овај даровити и успешни млади човек налази сасвим довољно слободног времена за изласке, девојку и дружења. Свира клавир и гитару, уме и да запева „за друштво и за своју душу“, добар је шахиста, воли да решава и саставља шаховске проблеме.

– Максимално сам посвећен свему чега се прихватим да радим, па тако и према послу који обављам на факултету. Трудим се да студенти што боље разумеју како се математика не учи напамет, већ се мора суштински схватати, и да је то став који се нужно мора усвојити пре него што се приступи учењу за испит. Штавише, на испитима дозвољавам и коришћење литературе, јер је основно што проверавам колико је студент у стању да разуме и повеже оно што је слушао у оквиру градива, а не колико је формула научио напамет – каже доктор Башић, додајући да је бескомпромисан према сваком виду манипулација на испитима, попут преписивања, коришћења „бубице“, полагања у име другог, што се, наводи, у његовој досадашњој пракси ретко дешавало.

Упитан да ли, попут многих његових високообразованих вршњака, са завидном научном репутацијом, размишља о одласку у иностранство, наш саговорник самоуверено истиче да нема намеру да одлази из Србије. Каже да је сасвим задовољан статусом и условима рада на ПМФ-у у Новом Саду и да се лепо осећа међу студентима којима са задовољством преноси знање.

Петко Копривица