Koktel sa previše ruma

Ako je suditi po omnibus filmu „Sedam dana u Havani”, koji kao reditelji potpisuju Benisio del Toro, Pablo Trapero, Gaspar Noe, Elija Sulejman, Huan Karlos Tabio, Hulio Medem i Loron Kante, onda su najvažnije privredne grane glavnog grada Kube: prostitucija, muzika i noćni klubovi. Ugledni filmski reditelji iz gotovo celog sveta, okupljeni oko ovog primamljivog projekta, nisu daleko odmakli od tipičnog pogleda, kakvog razuzdanog i rumom omamljenog turiste, na jedan od najzavodljivijih gradova na svetu. Čast izuzetku – palestinskom reditelju Eliji Sulejmanu, čiji je kratki film „Dnevnik jednog početnika”, unutar ovog omnibusa, posebna priča.

Sedmodelna antologija Havane, čija je struktura „dan po dan u nedelji” prilično slaba, sa ponavljajućim zajedničkim motivima – pićem natopljeni ples, kratke ženske suknjice i lični šoferi protagonista u svim pričama –dizajnirana je da veliča živahno-drečave čari kubanske prestonice. Iz minuta u minut, ugledni autori uglavnom grebu po površini i sa svojom zbirkom kratkih filmovima formiraju skokovitu i krajnje neujednačenu celinu. Filmski koktel koji je povremeno sladak, povremeno kiseo, često i bezukusan.

Naravno da je teško na jednom mestu i na istom zadatku okupiti i inače prezauzete autore tako različitog rediteljskog senzibiliteta. Ali, kada je to francusko-špansko-kubanskim producentima već pošlo za rukom, onda je krajnje nejasno zašto im nisu, osim zaista dobre ideje, ponudili čvršće, bolje, osmišljenije i razrađenije zajedničko tkivo kakvo uspešan filmski omnibus treba da ima. Nešto je očigledno zaškripalo u koordinirajućem scenariju za ceo film, koji se pripisuje kubanskom piscu Leonardu Paduri i njegovoj supruzi Luciji, ili je glavna „škripa” u egu svakog od sedam reditelja? Kako bilo, tek greške nema u radu zajedničkog im direktora fotografije Danijela Aranja.

Benisio del Toro (debitant) kao autor uvodne (ponedeljak) priče „El Juma” (kubanski sleng za Amerikanca), ne nudi ništa više do tipične SAD storije o mladom američkom glumcu-turisti u nevolji. Argentinski reditelj Pablo Trapero (utorak), čija je priča „Džem sešen” najkomičnija jer je igrao na sigurnu kartu. Suočio je dva Golijata, proslavljenog i harizmatičnog reditelja Emira Kusturicu i takođe proslavljenog i takođe harizmatičnog kubanskog trubača Aleksandra Abreua, a iz njihovog sudara se rađa i sva toplina, ljudskost i sav humor Traperove filmske priče. Kusturica i Abreu igraju same sebe u jednoj pijanoj noći tokom Filmskog festivala u Havani na kojem naš reditelj dobija nagradu za životno delo, a kubanski muzičar mu je dodeljen kao lična pratnja i vozač i hteo – ne hteo svedok je pijane Kusturičine telefonske svađe sa suprugom Majom (veoma komično)...

Sledi zatim onaj najjači kratki film, „Dnevnik jednog početnika” Elije Sulejmana u kojem palestinski reditelj u svom basterkitonovsko-žaktatijevskom humornom stilu, istražuje svet oko svog ekskluzivnog havanskog hotela. Čineći to sa dosta ironije, Sulejman kroz niz suptilnih vinjeta, od kojih je nezaboravna ona kada reditelj posmatra mešanje turista i prostitutki ispred bronzanog spomenika Hemingveju, tvori moćnu filmsku kompoziciju u kojoj se direktno poziva na Fidela Kastra citirajući delove jednog od njegovih govora i tako poentirajući svoj neobični filmski esej.

Filmski kolaž „Sedam dana u Havani” nastavlja se sa manje „osvešćenim” filmovima: „ Iskušenje Selijino” španskog reditelja Hulija Medema koji svoju priču dovodi do ivice kiča, „Slatko-gorko” kubanskog reditelja Huana Karlosa Tabija (autentično), „Fontana” francuskog reditelja Lorona Kantea koji nudi dokumentarističko realističan pogled na lokalni život i „Ritual” Gaspara Noea koji izaziva najviše podizanja obrva...

Uz sve mane omnibusa „Sedam dana u Havani” ipak nudi sasvim dobar i prilično živopisan provod u bioskopu. Muzika u filmu je izvanredna, Kubanci topli i predusretljivi i nimalo krivi što su svetski reditelji njihov život predstavili kao koktel sa previše ruma.