Čaves opasniji od Sadama

Po nalogu predsednika, narod Venecuele će, zajedno sa oružanim snagama, od prvog maja "mirno" početi da zauzima petrolejska polja u posedu inostranih kompanija. "Nalazišta prelaze pod kontrolu Republike i kompanije ’Petroleos de Venecuela’", rekao je Čaves na vojnoj svečanosti na kojoj su uručivana odlikovanja i oficirska unapređenja.
Čaves je još u februaru potpisao zakon po kome se petrolejska polja koja su do sada držale firme iz SAD, Francuske, Norveške i Velike Britanije prebacuju u nadležnost nacionalne državne kompanije.
Ona bi u ovim mešovitim preduzećima, kako je zamišljeno, morala da ima "najmanje 60 odsto akcija".

Uz poklič da "nafta pripada Venecueli", Čaves je najavio da će u procesu nacionalizacije prvog maja biti zaposednuta sva nalazišta i da će se na njima istaći venecuelanska zastava. U međuvremenu, "tranzicioni komiteti" će se potruditi da otpočne proces formiranja mešovitih preduzeća u većinskom vlasništvu državne petrolejske kompanije.

Mere se odnose pre svega na pojas oko reke Orinoko, gde se, po nekim američkim procenama, kriju veća nalazišta nafte nego u Saudijskoj Arabiji. Tako će svetske multinacionale biti skrajnute sa najvećih naftnih nalazišta na zapadnoj hemisferi, dok će američki uvoz nafte iz obližnje Venecuele biti prepušten na milost i nemilost hirovitom Čavesu, kako se komentariše u ekspertskim krugovima u Vašingtonu. Državne kompanije su, kako procenjuju ekonomski instituti u američkoj prestonici, znatno politizovanije od privatnih koje su uvek efikasnije u poslovanju. Na stranu to što Čaves već duže vreme preti da će smanjiti ili ukinuti isporuku nafte rasipnoj imperiji...

Pojedini stručnjaci čak tvrde da Čaves može mnogo više da ugrozi energetsku sigurnost supersile nego što je to svojevremeno mogao Sadam Husein. Majkl Ekonomides, konsultant za energente u Hjustonu, upozorava da je sukob sa Čavesom veoma opasan za Ameriku. On je, inače, autor eseja u kome Čavesov populizam po Latinskoj Americi poredi sa Gadafijevim "panarabizmom", pre dve decenije.

Do sada ideologija nije bitno uticala na ekonomsku razmenu od koje su obe zemlje imale koristi. Ali venecuelanski ministar za energetiku najavio je mogućnost prodaje venecuelanskih rafinerija u Teksasu koje prerađuju naftu sa domaćih nalazišta u vlasništvu američkih firmi.

Multinacionale na terenu sada grozničavo svaka za sebe pregovaraju sa Čavesom i njegovim pomoćnicima. Svima je stalo da ostanu na terenu, najbogatijem rezervoaru crnog zlata na zapadnoj hemisferi, ali znaju da moraju da učine ogromne ustupke kako bi venecuelanski predsednik pred svojim narodom i celom Latinskom Amerikom održao svoj imidž i prikazao se kao pobednik.

Venecuela, međutim, sklapa sve više ugovora sa državnim kompanijama u Kini, Iranu, Indiji i Brazilu. Izvoz venecuelanske nafte u daleku Kinu udesetostručio se od 2004. "Ako Amerika hoće, radi sigurnosti, da uvozi naftu iz što više različitih zemalja, ne treba da se čudi što i Venecuela, radi sopstvene bezbednosti, želi klijente širom sveta, kaže jedan venecuelanski stručnjak za nacionalne rezerve.

No, mnogi ukazuju da ni Čavesu neće cvetati ruže otarasi li se multinacionala sa visokom tehnologijom. Državna kompanija "Petroleos de Venecuela" već je zapala u dugove zbog velikodušnosti Uga Čavesa koji u bescenje daje gorivo okolnim zemljama u regionu. Kini je potrebno još šest-sedam godina da do kraja razvije tehnologiju za preradu jedne vrste venecuelanske nafte. A strane kompanije spremne su na velike kompromise samo da ostanu na zlatnom terenu Venecuele.