Чавес опаснији од Садама

По налогу председника, народ Венецуеле ће, заједно са оружаним снагама, од првог маја "мирно" почети да заузима петролејска поља у поседу иностраних компанија. "Налазишта прелазе под контролу Републике и компаније ’Петролеос де Венецуела’", рекао је Чавес на војној свечаности на којој су уручивана одликовања и официрска унапређења.
Чавес је још у фебруару потписао закон по коме се петролејска поља која су до сада држале фирме из САД, Француске, Норвешке и Велике Британије пребацују у надлежност националне државне компаније.
Она би у овим мешовитим предузећима, како је замишљено, морала да има "најмање 60 одсто акција".

Уз поклич да "нафта припада Венецуели", Чавес је најавио да ће у процесу национализације првог маја бити запоседнута сва налазишта и да ће се на њима истаћи венецуеланска застава. У међувремену, "транзициони комитети" ће се потрудити да отпочне процес формирања мешовитих предузећа у већинском власништву државне петролејске компаније.

Мере се односе пре свега на појас око реке Ориноко, где се, по неким америчким проценама, крију већа налазишта нафте него у Саудијској Арабији. Тако ће светске мултинационале бити скрајнуте са највећих нафтних налазишта на западној хемисфери, док ће амерички увоз нафте из оближње Венецуеле бити препуштен на милост и немилост хировитом Чавесу, како се коментарише у експертским круговима у Вашингтону. Државне компаније су, како процењују економски институти у америчкој престоници, знатно политизованије од приватних које су увек ефикасније у пословању. На страну то што Чавес већ дуже време прети да ће смањити или укинути испоруку нафте расипној империји...

Поједини стручњаци чак тврде да Чавес може много више да угрози енергетску сигурност суперсиле него што је то својевремено могао Садам Хусеин. Мајкл Економидес, консултант за енергенте у Хјустону, упозорава да је сукоб са Чавесом веома опасан за Америку. Он је, иначе, аутор есеја у коме Чавесов популизам по Латинској Америци пореди са Гадафијевим "панарабизмом", пре две деценије.

До сада идеологија није битно утицала на економску размену од које су обе земље имале користи. Али венецуелански министар за енергетику најавио је могућност продаје венецуеланских рафинерија у Тексасу које прерађују нафту са домаћих налазишта у власништву америчких фирми.

Мултинационале на терену сада грозничаво свака за себе преговарају са Чавесом и његовим помоћницима. Свима је стало да остану на терену, најбогатијем резервоару црног злата на западној хемисфери, али знају да морају да учине огромне уступке како би венецуелански председник пред својим народом и целом Латинском Америком одржао свој имиџ и приказао се као победник.

Венецуела, међутим, склапа све више уговора са државним компанијама у Кини, Ирану, Индији и Бразилу. Извоз венецуеланске нафте у далеку Кину удесетостручио се од 2004. "Ако Америка хоће, ради сигурности, да увози нафту из што више различитих земаља, не треба да се чуди што и Венецуела, ради сопствене безбедности, жели клијенте широм света, каже један венецуелански стручњак за националне резерве.

Но, многи указују да ни Чавесу неће цветати руже отараси ли се мултинационала са високом технологијом. Државна компанија "Петролеос де Венецуела" већ је запала у дугове због великодушности Уга Чавеса који у бесцење даје гориво околним земљама у региону. Кини је потребно још шест-седам година да до краја развије технологију за прераду једне врсте венецуеланске нафте. А стране компаније спремне су на велике компромисе само да остану на златном терену Венецуеле.