Srpske foto priče

Cvet šljive u rano proleće; krš od vatrogasnog kamiona pored šarenog kućerka; granični prelaz bez asfalta kod mesta Jaša Tomić; dva gipsana lava čuvaju nedovršenu kućerinu na kojoj su stali radovi; žena sa senkom u jednom oku; u ružičastom vozilu taksista čita tabloid; podignuta rampa na pruzi, a na njoj dva znaka: "Stop" i "Ulaz se plaća"; nakrivljena žuta zgrada sa dve satelitske antene; plivanje u Šumadiji: prazan bazen; tabla na kojoj piše "zabranjeno kupanje", brica "Perica" u Leskovcu u prepunoj radnji  pravi nekom mladiću "sijuks" frizuru; kordon policije čuva stadion Crvene zvezde, dok ih visoko u pozadini natkriljuje Hram Svetog Save; odvojeno ispred pešačkog prelaza stoje saobraćajac i žena u belom, kao da ide na venčanje, čekaju semafor; Ceca usred vatrometa ljudi i svetlosti; lik koji je na ramenu tetovirao svoj portret; baštica sa zrelim kupusom na Zvezdari pored započete i nikad dovršene novogradnje... Prizori iz Srbije.

Uz pomoć Belef centra, u galeriji New Ideas (New Moment kompanije), 10. aprila otvorena je izložba umetničkih dela engleskog fotografa po imenu Majkl Bauring. Beograđani tamo mogu da ih vide do 10. maja. Predstavljači izložbe su zapisali da je to "umetnički kolaž ljudskog i arhitektonskog, marketinškog i zabačenog. U njegovom umetničkom svetu sve bi bilo isto kao u našem, samo da smo mi značajno drugačiji... Ili: "Podstaknuti smo da savladamo razliku pogleda i prepustimo pitanje istine njenoj lepoti, a tridesetak triptiha kojima je Majkl Bauring obuhvatio svoju predstavu o Srbiji obećavaju uzbudljivu avanturu".

Poznavaoci u ovim fotografijama prepoznaju perspektivu, dijagonalu, geometriju, svetlost i strogu umetničku disciplinu. Majkl je rođen 1955. godine u gradu Akra u Gani. Potiče iz porodice (pradeda i deda bili guverneri Malezije i Sijama) za koju kaže da je "diplomatska i nomadska". Završio je umetnički Kingston univerzitet u Londonu i već od osamdesetih godina dvadesetog veka, kao fotograf, putuje po Africi i Severnoj Americi prateći građanske ratove i zbivanja na "vrućim" područjima (Sudan, Angola, Nikaragva, Salvador, Guatemala, Meksiko).

U Londonu je pravio portrete poznatih ličnosti i muzičkih grupa, recimo Princa. Seća se jednog afričkog plemena koje razdaljinu meri danima. "Ako ih pitate kada stiže autobus za drugi grad, oni će vam odgovoriti – u utorak, a ne, recimo, u trinaest sati". Već tri godine slika Srbiju "iznutra", onakvu kakvu mi jedva primećujemo. Često je putujući uzduž i popreko zapazio neobjašnjivu osobinu Srba da, uprkos dobrim željama, ne mogu da odgovore na jednostavno pitanje – kako stići do neke lokacije bez putokaza. Nikad nije čuo jednostavan odgovor - skreni levo, pa desno, ili pravo. To ga je uvek zbunjivalo, pa je znao i da zaluta. Do Srbije je pravio isključivo crno-bele fotografije. Ovde je počeo da primenjuje kolor. Napravio je deset hiljada snimaka, od kojih je trideset puta tri odabrano za izložbu u Hilandarskoj ulici u Beogradu.