O Antićevom shvatanju spomenika

Najpre da se predstavim: ja sam predstavnik onih koje Čedomir Antić u svom tekstu naziva „iz tih i savezničkih država finansirani pripadnik (ne)zavisnog i (nevladinog) sektora u Beogradu” (,,Politika”, 17. januara) jer radim za BIRN Srbija, organizaciju koja godinama radi u opštinama Preševo i Bujanovac. Antić nije imao mesta da objavi spisak organizacija na koje je mislio ali, evo, ja sam se prepoznao i osetio potrebu da mu odgovorim.

Povod za moje javljanje jeste argumentacija kojom se Antić poslužio da zatraži hitno i bespogovorno rušenje spomenika ispred zgrade opštine Preševo, čime se pridružio armiji onih glasova u Srbiji koji traže od vlade da sa „teroristima” ne pregovara nego da ruši ili da se skloni ako ne može da sruši.

Po Antiću,ovaj spomenik, podignut u čast onih za koje albanska zajednica na jugu Srbije smatra da su poginuli braneći interese te zajednice, još jedan je prst u oko Srbiji od onih koji su, kako to slikovito i biblijski smerno Antić kvalifikuje, „kamen u tuđoj ruci”.

Albanci sa juga Srbije tako, po Antiću, nemaju ni ime ni prezime, niti je to važno: oni su oruđe u rukama Prištine i Tirane koje služi da bi se uništavala Srbija. U tom smislu, kaže Antić, mi ovim našim manjinama sve dajemo i opet nije dovoljno: pominje sumu od nekoliko desetina miliona evra godišnje, ali mu je bilo bolje da prvo pročita godišnji izveštaj kancelarije Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa i proveri cifre pa da onda o tome govori u javnosti.Novac koji je tamo „uložen” bio je pod kontrolom vlade,a ne Albanaca pa bi o rezultatima vlada mogla da govori više od stanovnika tog područja.

U želji da nam objasni zašto je potrebno brzo i bespogovorno ukloniti spomenik Antić dalje pominje da od Albanaca iz te regije nikada nije stigao korektan odnos: to je teško braniti jer je u poslednjih deset godina stizalo mnogo znakova od predstavnika albanske zajednice da su spremni da se integrišu u institucije države Srbije ako će to obezbediti bolje uslove života lokalnom stanovništvu. Da li je njihova spremnost bila iskrena manje je važno jer ne pričamo o ljubavinego o interesima: oni su pokazali volju da se integrišu kroz učešće u političkom i ekonomskom životu Srbije. Na kraju, vi danas imate u Bujanovcu multietničku vlast koju su formirali Srbi i Albanci bez posredovanja.

S druge strane,Beograd im je „pružio ruku” kroz aktivnosti pomenutog Koordinacionog tela koje je za 12 godina svog postojanja imalo različite rezultate i politike. Pa opet, malo je najviših predstavnika vlasti u Beogradu koji su bili spremni da direktno razgovaraju s predstavnicima svih zajednica u toj regiji. Predsednik republike i predstavnici vlade su u taj deo Srbijenajradije odlazili sa žandarmerijom, „na tenku” čime se održavalo stanje „zamrznutog konflikta”, a gotovo nikad se nisu pojavljivali onda kada su bili neki značajni dani za ljude koji tamo žive.

Ako je za Albance Dan zastave najveći praznik u godini nije jasno zbog čega se nikada u to doba nije pojavio nijedan značajan predstavnik Vlade Srbije, jer bi on trebalo da bude reprezent i tog stanovništva.

Od svih uobičajenih predrasuda koje inače postoje u srpskoj javnosti i tiču se albanske zajednice Antić na sreću nije samo pomenuo da će nas „pojesti” svojom brojnošću. Želim da mu kažem da se ne boji Albanaca sa juga Srbije jer je i njih sve manje bez obzira na to što činjenica da osnovci u školu idu u tri smene može da izgleda kao potvrda mnogoljudnosti a ne nedostatka prostora. Antić bi mogao da pogleda statističke pokazatelje i videće da se broj stanovnika i tamo smanjuje jer su stanovnici juga Srbije, i to ne samo Albanci, mnogo više između dva nakovnja nego što su „oruđe u tuđim rukama”. Da nije bilo priče o ovom spomeniku većina stanovnika Srbije ne bi znala ni prostu činjenicu da je Preševo u Srbiji jer je i ona tabla na „Koridoru 10” toliko mala da na putu za more većina to nije videla. A ko su Ragmi, Skender, Driton, Beljzim, Nikola, Ramo, Siniša, Fisnike, Mirjana, to i tako nije važno u kontekstu „visoke politike” i „odbrane nacionalnih interesa”.

BIRN Srbija