U zemlji magaraca i mode

Evo kraj je jedne i početak nove godine, da li razmišljate o svemu što vam se dogodilo, da li vam je godina bila dobra, lepa, zanimljiva? Da li ste bili ispunjeni i srećni ili i dalje jurite sopstveni rep? Da li ste pomislili da je velika sreća sama činjenica da ste rođeni tu gde jeste?

A zaista je sreća. Mogli ste na primer biti rođeni kao sakupljač palminih oraha, kao vlasnik drške za mešanje palmine smeše ili kao cedilac palminog ulja. Iz te perpektive biste pomislili kako je dobro što niste rođeni kao neko ko ne poseduje baš ništa, mada je to teško zamisliti jer je priroda darežljiva prema svima i svako na kraju može postati skupljač bar nečega.

Verovatno je ipak najgore biti rođen kao mentalno drugačiji, jer ovde u Africi takve odbace svi. A svaki grad ili čak kraj, ima po jednog "takvog", nevidljivog čoveka. On je sam, prljav, go i verovatno gladan. Primetno je da ga niko ne primećuje.

Dosta dobro je biti rođen tamo gde ima vode a loše je biti rođen tamo gde je nema. Na ovoj skali biti rođen u Burkini Faso je negde na sredini, jer iako zemlja nema izlaz na more, nije potpuna pustinja a ima i milione magaraca koji slobodno lutaju žbunastim predelima. Ove predele magarci dele sa biciklistima i bajkerima koji vole da se vozaju oko žbunova i za to plaćaju dobru cenu. Magarci žive dug i relativno lagodan život jer ni jednog dosad nisam videla upregnutog. A kad jednog dana umru od starosti, lepo ih sahrane.

Čudna je ova zemlja magaraca. Magarci šetaju slobodno, bez gazde na vidiku, a potencijalne gazde tegle po rudnicima za veoma male pare. Glavni grad ove divne zemlje zove se Uagadugu. To je verovatno jedini grad na svetu gde je aerodrom u sred grada pa ste kad izađete odmah u glavnoj ulici. A ulice su široki bulevari, priča se milozvučni francuski i diluje afrička umetnost iz svih delova Zapadne Afrike. Imaju i jednu lepo uređenu pekaru sa velikim kroasanima.

I žene su čudne ovde. Namirisane, vitke u mladosti i posebno vole da se druže sa starijima od sebe. Tako na primer, ušetaju zanosno u restoran do kog su došle vođene čulom mirisa, jer u Africi generalno adrese ništa ne znače. Kada im stariji poznanik plati šniclu i salatu, nonšalantno se pozdrave, dogovore za dalje i sednu na svoj bicikl.

Kad smo već kod žena, Afrikanke su stručnjaci za kombinacije boja i besprekoran hod. Gracioznost stiču nošenjem i balansiranjem natovarenog lavora na glavi, tako da svi koji tvrde da bez savremene teretane ne mogu da se dovedu ured, nisu u pravu. Dovoljno je nosati i običnu kesu kikirikija pored semafora ceo dan, a najbolji rezultati se ostvaruju u kombinaciji sa doručkom od čaja i tosta, gozbom za ručak koja podrazumeva preprženu ribu i pirinač i večerom – svakog petog dana.

Dole, južnije, u Mozambiku, najbolji afrički modni kreator Taibo ima pune ruke posla. Kaže da ne može da postigne da obuče sve afričke dame, posebno one iz Angole, u kojoj teče nafta. Poslednja kreacija vredna 5.000 dolara otišla je nekoj hostesi kao poklon samoj sebi. Haljina je onda vraćena kreatoru da se o njoj brine pod uslovom da je nikada ne proda.

Taibo Bakar (foto fabmagazineonline.com)

Taibo je veoma mlad i očito genijalan dizajner koji je odbio mnoge ponude velikih imena mode. On ne želi da postane "još jedan Afrikanac koji se trudi da se dokaže u nečijem studiju i pod tuđim brendom". On je svoj i sa 26 godina je najveće ime i ponos afričke kreativnosti. Njegov šarm, stil i umetnički duh pleni slušaoca i podstiče saosećanje za njegove probleme: kako premostiti dve ljute suprotnosti - ulepšati bogatu Afrikanku koja je pritom gotovo uvek beskrajno debela?

Taibove kreacije su sofisticirane, ukroćene eksplozije boja namenjene dugonogim gazelama od kojih zastaje dah. No kad se čovek prene iz te strastvene ode glamuru, zapita se kako se u tu priču uklapaju magarci, lavori, brlozi i glad? Ko su te dugonoge gazele i da li su srećne što su rođene tu gde jesu?

Danijela Panić, na putu po Africi

................

NAPOMENA: Molimo vas da imate u vidu da nije dozvoljeno prenositi tekstove sa rubrike bez prethodnog pisanog odobrenja autora i Politike Online jer se time dvostruko krše autorska prava. Nepoštovanje ove zabrane proizvešće zakonske posledice. Redakcija.