Raketaši PVO na oprezu

U poluzamračenoj prostoriji, tačnije kabini kontejnerskog tipa na kamionskoj prikolici, vlada tišina. Četvorica operatera, a svi su mladi oficiri, motre na vazdušni prostor – na elektronskom ekranu-karti „uživo” prate avione nad Srbijom.

Ispred ove kabine nalazi se nišanski radar, opremljen termovizijom i laserskim daljinomerom, što je inovacija Vojske Srbije koja posluzi omogućava da, osim na radaru, i na televizijskom ekranu vidi avion udaljen kilometrima daleko i laserski precizno odredi njegovu daljinu.

Dok se nišanski radar okreće i klati gore-dole, prateći komande operatera koji „zahvata” vazduhoplov, nedaleko odatle rotira se osmatrački radar P-18 koji izgledom podseća na ogromnu horizontalnu antenu, a koji obezbeđuje širi pregled situacije u vazdušnom prostoru. Na obližnjim lanserima postavljene su protivvazduhoplovne rakete „neva”, spremne za dejstvo.

– Na području Beograda uvek ima dežurnih raketnih baterija. Tada posluge neprekidno sedam dana borave u kasarnama na takozvanom „petnaestominutnom” dežurstvu, što znači da od davanja uzbune do spremnosti za ispaljivanje rakete ne sme proći više od 15 minuta. U slučaju potrebe postoje i viši stepeni pripravnosti, zaključno sa tim da su posluge na svojim mestima na tehnici koja se, zbog sigurnosti napajanja, isključuje sa javne elektromreže i prelazi na sopstvene izvore napajanja – objašnjava potpukovnik Novica Gogić, komandant Prvog raketnog diviziona 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva (PVD).

U vreme pisanja ovog teksta na dežurstvu je bila Prva raketna baterija pomenutog diviziona, kojom komanduje kapetan Peter Robar. U kasarni „Major Dragutin Gavrilović” u Zucama na Avali, na snazi je „petnaestominutno” dežurstvo a istovremeno teče uobičajeni vojnički život – smena straže i slično.

– Koristimo „nevu”, koja je i dalje respektivni raketni sistem, a sastoji se od stanice za vođenje raketa, osmatračkog radara, lansirnih rampi, raketa i prateće tehnike. Ovde imamo uređen mirnodopski vatreni položaj – objašnjava kapetan Robar.

Narušavanje vazdušnog prostora je u mirnodopsko vreme retkost. Desilo se da je u maju pilot italijanskog sportskog aviona nenajavljeno uleteo u vazdušni prostor Srbije iz Hrvatske pa je, pre nego što ga je presrela takozvana „dežurna para” „migova 21”, sleteo kod Sremske Mitrovice.

Istovremeno ovaj avion praćen je na radaru dežurne raketne baterije. Iskusniji oficiri sećaju se da je u drugoj polovini 1999. godine i tokom 2000. godine bilo dosta izazova u vazdušnom prostoru, što je bila neka vrsta vojnog odmeravanja snaga i posle okončanja rata u junu 1999. godine.

Bez obzira što se danas incidenti retko dešavaju, ovi raketaši su, kao i njihove kolege širom sveta, u svakom trenutku suočeni sa velikom odgovornošću. Uvek, a posebno posle napada u SAD 11. septembra 2001. godine, postoji mogućnost bezbednosnog ugrožavanja iz vazdušnog prostora, a istovremeno preti i rizik pogrešne identifikacije cilja.

Upravo zato mora postojati jasna linija komandovanja. Komandirima raketnih baterija tokom dežurstva nadređen je Operativni centar Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane i postupaju isključivo po njihovim naređenjima. 

– Tokom dežurstava organizuju se provere dežurnih snaga u sistemu PVO, uključujući i poletanje aviona koji simulira „uljeza” u našem vazdušnom prostoru. Drugom prilikom, dobili smo naređenje da ceo divizion što pre izmestimo iz Beograda na područje Pančeva što smo i uspeli u roku od samo četiri sata tako da je i taj zadatak uspešno izvršen – objašnjava potpukovnik Gogić.  

Sistem „neva” koristi se još od vremena SFRJ. Proverena sovjetska tehnologija, na osnovu koje su razvijeni i savremeni sistemi za PVD, modernizovana je kapacitetima Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i domaće industrije a na osnovu iskustava iz ratne 1999. godine, kako bi vreme reagovanje posluge, koje se inače meri u sekundama, bilo još više skraćeno.

Vojska Srbije tako je dobila „neve” jedinstvene u svetu što je, u kombinaciji sa ratnim iskustvom značajnog dela starešina, respektivna kombinacija. Strane delegacije, između ostalog i zbog toga, rado obilaze 250. raketnu brigadu za PVD.