Utorak, 07.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Hoće li biti Srba, makar na grobljima

Витина: багером на споменик

Zjapi crna rupa umesto oltara sirotinjske crkvice u Miloševu kod Obilića. Sagoreo je potpuno, ostalo je parče lima unutar crkve, komadići nagorelih greda i balege. Oko crkve narasla šikara, uginuo pas, a groblje gotovo u potpunosti uništeno. Do prekjuče je tu, preko puta oltara, stajao neoštećen spomenik porodice Jovanović. Sada leži u blatu. Skupljamo komade razbijenih keramičkih fotografija, supružnika Mileve i Miodraga, i ređamo ih po mermernoj ploči kao kakav mozaik. Odlazimo preko trnja i pokradene ograde.

„Dobro, ljudi, gde ste? Deca iz okolnih kuća već su počela da se skupljaju oko kola”, prekorevaju nas saputnici ostavljeni u automobilu kao neka vrsta sigurnosti. Vesti o uništavanju stižu iz Suvog Grla, Prištine, sela oko Uroševca, okoline Peći, a stizaće i u narednim mesecima jer se nikada neće saznati šta se dešavalo u sredinama gde nema Srba i gde se samo ponekad na groblja odlazi za Zadušnice.

Ima li smisla bezbroj puta postavljeno pitanje: Šta se to događa na Kosovu? Gde počinje haos i kakve ga sile pokreću? Koliko je vremena potrebno za organizovanje široke, nacionalne akcije koja će uništiti druge i njihovu kulturu, groblja i spomenike? Imamo li potencijala da pratimo cikluse nasilja i da se od njih čuvamo.

Albansko društvo i pojedinac duboko su podeljeni između dva načina života, uslovno govoreći javnog i privatnog, a oni se pojavljuju zavisno od potrebe i interesa. Javni život je naglašeno evropski, optimističan, otvoren za izgradnju nacije prema zapadnim modelima, spreman za integracije i apsolutno prilagodljiv evroatlantskim tekovinama i vrednostima. Privatni život i narodno mišljenje imaju svoje potpuno drugačije vrednosti i delovanje, oni precizno – plemenskim obrascima, preziranjem zvaničnih institucija i „iskustvom nacije i žrtve” – definišu obrasce nacionalnog ponašanja, ciljeve i neprijatelje. Kako takva podvojenost utiče na život, odluke i delovanje pojedinca i kolektiva?

Policajci iz Vitine u novim i ispeglanim uniformama, skrojenim po američkim modelima, aktivno su učestvovali u rušenju spomenika posvećenog antifašističkoj borbi u ovoj varošici. Bilo ih je dovoljno da stanu ispred spomenika, pozovu pojačanje, zaustave varvarstvo, smire masu, deluju preventivno, zaštite, sačuvaju, poduče... Nasuprot tome, oni, a to se vidi na snimcima, izviđaju može li pad ovog spomenika nekoga od rušitelja povrediti, aplaudiraju iz prvih redova, dok njihovi šefovi, detaljno informisani o događajima, čekaju da nestane i poslednji trag zajedničkog života i borbe protiv fašizma, pa makar ona bila mala, beznačajna i ideološki prenaglašena. Stranci, instruktori momaka u američkim uniformama, ih ovome nikada nisu učili – naprotiv, školovali su ih da „kreiraju bezbedno i sigurno okruženje, bez obzira na nacionalnu, rasnu, versku ili polnu pripadnost”, potrošili su puno novca svojih građana i „tričavih” trinaest godina, a rezultati su mizerni. Pobedio je plemenski, nacionalni, običajni policajac. Deo njegove evropske i institucionalne svesti zna da će biti suspendovan zbog ovoga, ali to je sitnica u odnosu na posao koji je završio.

Šta se desilo s vitinskim Srbima, potomcima većine ovih čija su se imena, zajedno sa spomenikom, našla u kaljuzi. Bager, blato i urlanje označili su simbolično kraj Srba u Vitini. Policajci i njihovi šefovi su nakon 1999. godine organizovali prodaju srpske imovine u ovoj varoši – Albanci koji su želeli da kupe imovinu obraćali su se šefu policije, jer „preko njega nisu smeli”, a on je uzimao „svoj deo”.

„Kuća ti je prodata, meni treba da daš 20.000 evra”, javio se šef lokalnom Srbinu koji kao interno raseljeno lice živi u selu nadomak Vitine.

„Ja ću tebe da prijavim zbog ovoga”, odgovorio je Srbin.

„A kome ćeš da me prijaviš? Pazi dobro, sutra će cena biti manja”, uzvratio je šef i kuća je prodata.

Na Kosovu i Metohiji postoje parainstitucije, zvanične institucije i nadinstitucije. Parainstitucije su običajne, plemenske, mafijaške, ratne strukture, nacionalni radnici, seoske starešine, ekstremni islamisti. Zvanične institucije su vlada, skupština, sudovi, lokalne vlasti. Nadinstitucije su, na prvom mestu, američka ambasada i, u poslednje vreme, malim delom nemačka ambasada. Gubitnik između svih ovih sila je onaj ko je slab i označen kao neprijatelj, a to su Srbi. Dugoročno, izgubili su Albanci jer neće izgraditi institucije koje mogu zaštititi društvo od cikličnih nasilja i haosa, a ono će potonuti u etničku anarhiju zbog sistemskih greška i loše uprave. Kratkoročno, nakon jučerašnjeg sistematski organizovanog haosa i pohoda na groblja, crkve i spomenike, Kosovu će se drastično ubrzati put ka Evropskoj uniji, jer stranci ne žele nikakve ogrebotine, oni moraju da zadovolje nacionalističku glad koja ih može pojesti. Po istom principu, odluka o priznavanju nezavisnog Kosova ubrzano je doneta posle 17. marta 2004. godine. Stotine različitih izveštaja s preciznim opisima incidenata, rušenja i dijagnozama stanja kosovskog društva otišlo je i ovih dana u zapadne prestonice. Rezultat toga neće biti demontaža ovog sistema, promena svesti ili uskraćivanje podrške. Insistiraće se na uključivanju severa u kosovski poredak, sigurnom putu na čijem kraju se nalazi Evropa. Hoće li na tom kraju Srba biti na Kosovu i Metohiji, makar i na grobljima?

--------------------------------------------------------

Nova skrnavljenja i paljevine

U povratničkom selu Babljak kod Uroševca provaljena je i oskrnavljena crkva Svete Trojice. Dan ranije obijene su tri povratničke kuće iz kojih ništa nije odneseno.

Na starom pravoslavnom groblju koje se nalazi u dvorištu crkve Svetog Nikole u Prištini polomljeno je pet starih nadgrobnih spomenika.

U selu Belo Polje kod Peći sinoć oko 21 sat izgorela je kuća Miodraga Petrovića u kojoj, u trenutku izbijanja požara, nije bilo nikog.

U mešovitom selu Drajkovce, u opštini Štrpce, zapaljen je stog sena. Vatrogasci su brzo reagovali, tako da je sprečeno širenje požara.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.