Zaboravljeni čas odeljenskog starešine

Iako je i dalje u velikom broju škola praksa da čas odeljenskog starešine bude poslednji u toku dana kako bi se deca pustila što pre kući, u poslednje vreme pojedine škole su odlučile da ovoj praksi stanu na put, vrate vaspitnu funkciju časa i uozbilje i nastavnike i đake.

– U gimnaziji moje ćerke ovaj čas ne postoji, osim kada se dogodi neki ozbiljan problem, poput nasilja u učionici – priča majka koja se javila u našu redakciju sa željom da skrene pažnju na ovaj problem u školama.

Ramona Ručnov, profesorka razredne nastave u oglednoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” iz Beograda, objašnjava da se u mnogim školama čas odeljenskog starešine uopšte ne održava. Po njenom mišljenju, razredne starešine nisu dovoljno zainteresovane, a nisu ni dovoljno obučene na način koji zahteva naša realnost.

– Kakvi će ovi časovi biti i da li će biti održani, zavisi od nastavnika, ali i direktora. Poslednjih godina se provlači ideja o obaveznosti ovog časa, a i Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja je uvrstio u grupu priznatih seminara one o radu odeljenskog starešine – ističe Ručnov, koja đake uči već 17 godina.

Ona trenutno predaje đacima trećeg razreda i ističe da čas odeljenskog starešine drži svake srede kao šesti čas i da se mnogi čude zašto ga drži i šta ona tu radi.

– Situacija se razlikuje od škole do škole, ali u principu, sve zavisi od direktora. Mnogi relativizuju časove odeljenskog starešine, bitno im je samo da se nastava održava, čak mislim da se najmanje radi u gimnazijama, jer oni polaze od stava da u ove škole dolazi cvet naše omladine, iako to odavno nije tako – ističe naša sagovornica koja se ovom temom bavi i na master studijama Filozofskog fakulteta.

Kako naglašava, za rad na mestu odeljenskog ili razrednog starešine nije dovoljna samo dobra volja, već je neophodno da se pohađaju propisani seminari i sarađuje sa Školskim razvojnim timom, čiji je i ona član.

– Potrebno je raditi sa decom od prvog razreda. Kod nas se u školi to vrlo ozbiljno shvata, mi smo u obavezi da držimo čas odeljenskog starešine, a u školskom timu, koji čine pedagog, psiholog, predstavnici roditelja, đaka, nekoliko učitelja i nastavnika, smišljamo okvirne teme. Naravno da se nekada moramo uklopiti sa datom situacijom, kao kada se zapali učionica, što je bio nedavni primer u jednoj gimnaziji ili kada imamo vršnjačko nasilje, što je bilo i u mojoj školi – objašnjava ova učiteljica.

Ona kaže da se deca na ovim časovima uče kako da uče, razvija se njihovo samopouzdanje, dobijaju zadatak da pričaju o tome koje je njihovo mesto u društvu, da predstave svog druga, da steknu realnu sliku o sebi i svojim talentima i da se o sebi pozitivno izjašnjavaju:

– Deca danas sve teže odrastaju, roditelji su često zauzeti, mnogo rade, tako da je uloga odeljenskog starešine jako važna, jer deca provode u školi mnogo vremena i moraju da imaju pozitivne uzore. Zato smo pre neku godinu i odlučili da čas odeljenskog starešine „uozbiljimo” i zato smo ga uveli u redovni raspored – objašnjava Ljiljana Đokić, direktorka gimnazije „Sveti Sava”.

U ovoj školi, pomenuti čas je sada nekad prvi, nekad treći u rasporedu i kad je u sredini, a ne na kraju dana, nema bežanja, kaže direktorka.