U Srbiji 10 odsto visokoobrazovanih

Fakultetske diplome u Srbiji poseduje 652.234 stanovnika, što predstavlja 10,59 odsto od ukupnog broja građana Srbije. To znači da je broj visokoobrazovanih povećan u odnosu na popis iz 2002. godine, kada ih je bilo 411.944, ili 6,52 odsto. „Najobrazovanije” opštine u Srbiji su Vračar (52,34 odsto visokoobrazovanih), Stari grad (50,20), Savski venac (46,62), Novi Beograd (40,61) i Medijana – Niš (34,73), dok su Ražanj, Osečina, Gadžin Han, Rekovac i Crna Trava, opštine sa najvećim učešćem lica bez školske spreme.

U periodu između dva poslednja popisa, ukupan broj nepismenih lica smanjen je za čak 45,28 odsto, izjavio je direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović, predstavljajući rezultate popisa iz 2011. godine, u knjizi „Školska sprema, pismenost i kompjuterska pismenost”, dok je načelnica Odeljenja za popis stanovništva Snežana Lakčević istakla da među 164.884 nepismenih, 80 odsto čine žene. Prema rečima Lakčevićeve, profil nepismene žene u Srbiji izgleda ovako: živi na selu, ima 71,5 godinu i po zanimanju je domaćica.

Među etničkim zajednicama, najveći broj nepismenih je među Romima. Ali, dok je danas od ukupnog broja Roma 15 odsto njih nepismeno, 2002. godine, svaki peti Rom je bio nepismen.

– Na popisu stanovništva 1866. godine, u Kneževini Srbiji bilo je više od 93 odsto nepismenih među stanovnicima Srbije, dok je na popisu 1931. godine, broj nepismenih u ukupnom stanovništvu iznosio 48 odsto – ukazala je Lakčević, podsećajući kako se tokom poslednjeg popisa pitanje o školskoj spremi odnosilo isključivo na obrazovanje stečeno u zvaničnom školskom sistemu, dok u obzir nije uzeto obrazovanje stečeno raznim vrstama kurseva.

Prema međunarodnim preporukama, pismenim se smatraju učenici osnovnih škola, učenici škola višeg ranga od osnovne škole, kao i lica koja se u momentu popisa ne školuju, ali su završila više od tri razreda osnovne škole.

U popisu 2011. godine, prvi put su prikupljani podaci o kompjuterskoj pismenosti, odnosno podaci o tome da li osoba ume da vrši obradu teksta, izrađuje tabele, šalje ili prima elektronsku poštu i koristi internet na računaru. Prema rečima Lakčevićeve, u Srbiji 49 odsto lica starosti 15 i više godina zna da obavlja neku od navedenih aktivnosti.

– Posmatrano po polu, među kompjuterski pismenim licima učešće muškaraca i žena je gotovo izjednačeno (50,4 odsto muškaraca i 49,65 odsto žena je kompjuterski pismeno), dok je među kompjuterski nepismenim licima veće učešće žena (54 odsto) nego muškaraca (46). Kompjuterski najpismenijih građana ima u uzrastu od 20 do 29 godina, a najmanje među licima starijim od 65 godina života. Informatički najpismeniji su stanovnici u gradovima (72 odsto), ukazala je je Lakčević.