Naša politika kao skrivena kamera

Kakvi ste vi Englezi takav sam i ja Gledston, čuveni je odgovor koji je Nikola Pašić uputio poslanicima srpske skupštinekad su ga optuživali da krši pravila engleskog parlamentarizma. Verujem da Ivica Dačić nikada neće dosegnuti državničke vrednosti Nikole Pašića, ili Gledstona,ali će proći još mnogo vremena dok se u našoj javnosti uspostavi pravilo o pridržavanju elementarne pristojnosti i poštovanju dostojanstva državnih interesa i funkcija.Činjenica jeda određeni položaj u državnoj ali i u intelektualnoj zajednici povlači i poštovanje određenih pravila ponašanja i komuniciranja, koja su od izuzetnog značaja za održavanje i razvoj demokratske političke kulture i govora koji neće biti isprazno politikantstvo i politički marketing. Sigurno je da ono što su uradili Dačiću ne bi mogli da urade engleskom premijeru, jer naši političari često i liče na junake skrivene kamere i učesnike rijaliti programa.Oni su prvi učestvovali u dramatičnom srozavanju političke delatnosti na nivo estrade. To je usud naše razbaškarene političke beznačajnosti. Dačićevi nastupi i u vreme izborne kampanje često subili na nivou najogoljenijih estradnih programa. Problem je u tome što je s takvim nastupima nastavio i kada je zauzeo premijersko mesto, pokušavajući da relaksira tešku situaciju u društvu svojim pošalicama i doskočicama koje ne priliče političaru koji ima pretenzije da državnički konačno reši kosovsko pitanje. On se pri tome služi nekom vrstom auto-spinovanja; ono što je izjavio na početku dana, do večernjeg Dnevnika on tumači na nekoliko različitih načina, stvarajući tako svojevrsni politički švedski sto – neka se nađe na političkoj agendi za svakog ponešto. Na taj način se unosi dodatna doza kontradiktornosti i haosa u našu i inače dovoljno haotičnu političku javnost. Tako naš aktuelni premijer samo pokazuje da veoma mali broj ljudi u našoj politici poseduje ozbiljan državnički i državotvorni potencijal. Zato se istoričar Vasilije Krestić s puno prava zapitao: ,,Kako je moguće da naš predsednik vlade kaže da će Kosovu dati stolicu u UN. Inače, mislim da nije dobro za političara, ma o kome bila reč, da se iz dana u dan pojavljuje u javnosti. Ozbiljan političar mora dobro da razmisli pre nego nešto javno kaže”. To je inače presudna osobina političara koji nastoji da bude ozbiljan i uvažavan kreator državne politike – da dobro i pribrano razmisli pre nego što nešto javno kaže o tako važnim pitanjima u vezi sa ostvarivanjem vitalnih državnih i nacionalnih interesa. A ko to u našoj politici zaista i čini, veoma je malo primera. Naši političari se ponašaju upravo suprotno. Oni su do te mere uronjeni u stalnu težnju da se udvaraju svojim biračima pa ne mogu ni biti respektabilni i uvažavani partneri u pregovorima s međunarodnim faktorima.

Nedavno je Per Štajbrik, kandidat Socijaldemokratske partije Nemačke za premijersko mesto, izjavio da je plata nemačkog saveznog kancelara suviše mala, što je u njihovoj javnosti ocenjeno kao veliki gaf koji može da ima veoma negativne posledice za ovu stranku na predstojećim parlamentarnim izborima. Međutim, u našim prilikama se dešava upravo suprotno. Naše biračko telo ne kažnjava političare koji obmanjuju i varaju javnost, daju nerealna obećanja, pevaju pod vašarskim šatrama, estradizuju i banalizuju politički život, gaze elementarne moralne principe i pravila osnovnog kućnog vaspitanja i to je još jedno od gorkih pokazatelja naše izuzetno niske političke kulture. Težak je i neizvestan put koji mora da prođe političar da bi postao državnik, to su one istorijske okolnosti koje se retko ukazuju i ako se ona propusti onda se događa ono što je neminovno, da političar po prestanku vršenja vlasti odlazi u anonimnost i biva odnet maticom dnevne politike koja kod nas prečesto liči na pravu skrivenu kameru.

Publicista