Mišina republika

Da li se čudite što je g. Miša Banana, protiv svoje volje, postao centralna ličnost srpskog političkog i privrednog života? Preko Banane se prelama pitanje ostavke ili opstanka premijera i vlade, pitanje reanimacije donedavno snažnog DS-a, a međunarodna zajednica kao da okleva u preduzimanju mera protiv „bosa”, koji vedri i oblači na tržištu narkotika isvojom moćnom rukom može daleko da dosegne.

Pridružio bih se pitanju koje je, nedavno, baš u ovoj rubrici, postavila Tatjana Mandić Rigonat: ko režira ovaj uzbudljivi igrokaz? I da li će, kada se zavesa spusti, štošta ostati nerazjašnjeno? Mnogi veruju da će tajanstveno svetsko tržišta droge ostati netaknuto burnim istragama u zemljama periferije, a sve po nalozima evropskih i američkih centrala. Samo što će Srbija, s kompromitovanom vladom i premijerom, biti korak bliže banana-republikama, koje lako možete prepoznati na svim kontinentima (osim Australije i polarnih oblasti).

Kritike evroatlantskog saveza pogodile su Srbiju. Uz napomenu da je napredovanje na suzbijanju korupcije, uz istovremeno priznavanje novonastale narko-države Kosovo, jedan od uslova da zemlja dobije datum za zaključivanje ugovora o eventualnom početku razgovora o uvodu u dogovor o sporazumu u pogledu mogućeg prijema u Evropsku uniju. Javnost se sa zebnjom pita kakav je stav evroatlantske zajednice prema kriminalu i korupciji u stranim zemljama?

Neki će se, sa užasom, setiti da su institucije SAD i EU u mnogim državama otvoreno finansirale (korumpirale) strane vlade, nevladine organizacije, pa i pobunjeničke grupe koje su obećavale da će, posle svrgavanja režima u svojim zemljama, domaće privredne resurse staviti na raspolaganje evroatlantskom kapitalu (Libija, Irak, Sirija, uf, smem li dalje da nabrajam?). Da li treba da se čudimo što su te družine, pošto su preuzele vlast i ispunile obećanja data EA-savezu, nastavile da doživljavaju korupciju kao bitnu tekovinu „slobodne privrede”?

Rado bih učesnike srpske političko-kriminalne drame uputio na poučnu i uzbudljivu biografiju Manuela Norijege, pouzdanog agenta CIA, panamskog diktatora, narko-bosa, američkog ratnog zarobljenika (posle rata SAD i Paname) i robijaša udobnog zatvora u Majamiju – sve zajedno tridesetak godina burne karijere. Poruke njegovog života odgovoriće ne samo na pitanja o relaciji američke administracije sa vernim pomagačima u zemljama periferije, nego i o relacijama iste te administracije sa narko-tržištem, korupcijom, a naročito sa korumpiranim režimima širom sveta. Pa sad računajte!

U Evropskoj uniji borba protiv korupcije je mirnija, što pokazuje primer Delorovog naslednika na mestu predsednika EUvlade, Žaka Santera. Kompletnu Santerovu komisiju (vlada Evropske unije)Evropski parlament je prinudio da podnese ostavku 1999, nakon optužbi o prevari i korupciji, a ne sećam se da sam uočio vest o sudskom postupku protiv njenih komesara (ministara). I o tome povedite računa!

Univerzitet „Singidunum”