Iščezlo carstvo Atlantide

Misteriozna Atlantida postojala je na grčkim ostrvima Kritu i Santoriniju (Teri), pre oko četiri hiljade godina, njenim carstvom upravljali su Minojci, uzvišeni umetnici, brodograditelji i pomorci, koji su mnogo pre nego što im je to priznala istoriografija doplovili do severozapada Francuske, jugozapada Španije, obišli Sredozemlje, Ameriku, sever Afrike, sve do Indije. Ovu tezu dokazuje britanski pomorski oficir i istoričar pomorstva Gavin Menziz u svom novom delu „Iščezlo carstvo Atlantide”, koje je kod nas objavila „Laguna”, u prevodu Dubravke Srećković-Divković. Autorovo stanovište je da je Platon zaista opisivao minojsku civilizaciju pišući o Atlantidi.

U razgovoru sa Menzizom saznajemo za ogroman uspeh njegove prethodne dve knjige „1421. godina kada je Kina otkrila svet” i „1434. godina kada je veličanstvena kineska flota doplovila do Italije i podstakla Renesansu”, koje takođe predstavljaju izazov istoriografiji. Saznajemo, i za njegovo iznenadno interesovanje i za Atlantidu.

– U pomenute dve knjige zastupam stav da su Kinezi otkrili svet i Ameriku pre Kolumba, a da je Kolumbo koristio kineske mape na svojim putovanjima. Mnogo sam putovao i predstavljao ove knjige, i tokom jednog božićnjeg predaha, otišao sam sa suprugom na Krit. Tokom šetnje naišli smo na palatu Fest, a vodič nam je objasnio da je bila izgrađena pre četiri hiljade godina. Ljudi minojske civilizacije putovali su do Egipta, Amerike, Indije, a neki od dokaza nalaze se na vazama koje datiraju iz perioda od tri hiljade godina pre Hrista, sa slikama impresivne pomorske flote – kaže Gavin Menziz.

Naš sagovornik objašnjava da je minojska civilizacija doslovno zbrisana strašnim vulkanom, koji je preplavio Santorini i Krit, oko 1500. godine stare ere. Međutim, mnogi tragovi pokazuju trgovačku i pomorsku moć Minojaca.

– Pronađene su olupine tri velika broda, na obalama Turske, oko Bodruma, na kojima je prevožen bakar, dok su u olupinama sačuvana dobra koja potiču iz čak šest različitih civilizacija. Komad kljove indijskog slona, zubi afričkog nilskog konja, školjke iz Indijskog okeana, ćilibar iz Baltičkog mora, zlato iz Izraela i plavo staklo iz Egipta, sve je sačuvano. Niko ne može da porekne da je ćilibar pronađen u tim brodovima potekao upravo sa Baltika. Takođe, u tamošnjim muzejima videli smo vaze koje datiraju iz istog perioda 1500. godina pre nove ere. Knjiga zapravo opisuje naša putovanja i sve dokaze koje smo pronašli – dodaje Menziz, uz objašnjenje da je za bakar, čistoće od najmanje 99 odsto, koji je na turskim obalama pod vodom očuvan i posle 3 500 godina, Amerika jedino izvorište.

– To je bakar sa Gornjeg jezera na kanadsko-američkoj granici. Ispostavilo se da su milioni kilograma bakra iz Severne Amerike iskopani u drugom milenijumu stare ere, i ne zna se kuda su izvezeni, ali se pretpostavlja da su izvezeni u Evropu.

Menziz je čak i u „maglama” Stounhendža, najvoljenijem britanskom spomeniku, video uticaje Minojaca, za koje tvrdi da su u Britaniju stigli najkasnije 2300. godine stare ere.

Gavin Menziz ističe da je Platon bio neverovatno tačan u opisu minojskih kuća, koje su bile od crvene, bele i crne cigle, sa tekućom vodom. Nestale su u kosmičkoj nesreći, kojoj je prethodila pojava dva sunca na nebu.

– Na moje oduševljenje, sada mi je rečeno da su ljudi Pančeva u lokalnom listu „Pančevac” opisali do detalja, 1804. godine, dva sunca na nebu, i u ovom slučaju to može da bude Bitlđus zvezda. U budućnosti više ću se zanimati za taj događaj u Pančevu, tako da bih mogao češće da budem pančevački gost – primetio je Menziz, koji je u više navrata boravio u Beogradu, čak i nemirne 1968. godine.

On kaže da na akademska osporavanja ne odgovara, da ima trinaest hiljada prijatelja na veb sajtovima, i da ništa nije bolje od loše kritike za prodaju knjiga. Njegova prethodna dva bestselera objavljena su u sto osam država, u sedamdeset dva izdanja i na trideset jezika.