Jankovićeva kao Federer

Ženska teniska reprezentacija Srbije je otišla na turnir Prve grupe Evroafričke zone sa strepnjom da joj se ne ponove jalovi pokušaji da iskorači iz ovog stepena takmičenja u Kupu federacije. Iz Plovdiva se vratila sa štitom. Junak plasmana u doigravanje za Drugu svetsku grupu (14-15. jul) jeste naša najbolja teniserka Jelena Janković. S njenim pristankom da još jednom pomogne državnom timu (u našem sportu to se sve češće smatra činom rodoljublja) počela je i da tinja nada u uspeh, ali i dalje potajna, jer jedna lasta prethodnih godina nije činila proleće. Iskustva iz Atine (2004), Antalije (2005) i Plovdiva (2006) bila su gorka.

Strahovalo se i tokom turnira – da li će Jankovićeva uspeti da u hodu povrati svežinu posle krčenja puta do trofeja u Čarlstonu i, povrh svega, još napornijeg putašestvija da se od SAD stigne u osvit takmičenja. To što je kao sedmoplasirana na svetskoj rang-listi bila najbolje rangirana teniserka koja se ogledala u Prvoj grupi Evroafričke zone u istoriji nije jamčilo da će se Srbija prošetati Plovdivom.  

U nju su uprte sve oči, a i sama je bila svesna da bi se nekim njenim kiksom i prikrivene nade naše misije u Bugarskoj srušile kao kula od karata. Danas tenisko rukovodstvo, stručni štab i saigračice slave Jankovićevu kao tvorca najvećeg uspeha naše ženske reprezentacije u poslednjih petnaestak godina (svojevremeno i u Svetskoj grupi). U tom tonu je protekla i jučerašnja pres-konferencija u Skupštini Beograda, a generalni direktor saveza Dušan Orlandić je bez ustezanja priznao da je uspeh u Bugarskoj začinjen i muškim suzama. 

I na terenu ali i van njega Jankovićeva je za naš državni tim bila što i najbolji teniser današnjice Rože Federer za Švajcarsku. Računica je u oba slučaja jasna – pobede u singlu i uloga lokomotive u igri parova donele su Srbiji proboj dalje, a na tu kartu igraju i Švajcarci kadgod im je pod zastavom prvi "reket" sveta.

Iskusio je to i naš muški tim u lanjskom doigravanju za Svetsku grupu Dejvisovog kupa u Ženevi. Rečju, čemu bi mogao da se nada Ives Alegro da mu nije Federera ili prekaljena Ana Timotić da je igrala u paru s debitantima Vojislavom Lukić ili Natašom Zorić koje tek uplovljavaju u profesionalne vode. Ova priča s naličja otkriva i manu s kojom se očigledno suočava naša muška reprezentacija. Novak Đoković je stasao da u njemu vidimo aduta za dva pojedinačna meča, ali Nenad Zimonjić i Ilija Bozoljac ne deluju uverljivo u dublu. Pokazalo se to i u nedavnom meču s nejakom Gruzijom, a najgore bi bilo da nedostaci ponovo izbiju na videlo u doigravanju protiv Australije u Beogradu, u septembru, kada nam je povratak među najbolje selekcije, čini se, nadohvat ruke.

Žreb za julski plej-of je sutra u Londonu, u 11 časova po našem vremenu. Naše nisu među nosiocima pa su im mogući protivnici ekipe koje imaju taj uslovno povoljniji položaj, a to su poraženi u prvom kolu Druge svetske grupe minulog vikenda Češka, Hrvatska, Kanada i Australija. Igraće se na tri pobede, što je nova okolnost za našu reprezenatciju, dva singla prvog dana i dva drugog dana kada je moguć i dubl kao poslednji meč ukoliko bude 2:2.

I eto opet razloga da se, u iščekivanju ishoda skorašnjih pregovora rukovodstva saveza s našim drugim "reketom" Anom Ivanović, nadamo da će Jankovićeva, u slučaju njihove propasti, ponovo da ima Federerovu delotvornost. Naravno, i van terena budući da je u Plovdivu pokazala da je konačno sazrela za vođu nacionalnog tima.