Muke sa „Konstantinom”

Samo nekoliko dana pre premijere istorijske drame „Konstantin”, rađene povodom obeležavanja 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta, prema tekstu Dejana Stojiljkovića, u režiji Juga Radivojevića, javnost je uzburkala vest da je pisac Zoran Ćirić podneo ostavku na mesto u Upravnom odboru ove teatarske kuće izražavajući negodovanje zbog finansijske konstrukcije ovog projekta i enormnih autorskih honorara. Ćirićeva ostavka, isprovocirana, kako tvrdi, materijalnim momentima, otvorila je mnoga pitanja i pokrenula brojne polemike i nedoumice. Od toga da li je pozadina celog slučaja političke prirode do toga da sećanje na znamenitog cara Konstantina ni ovoga puta ne može biti obeleženo na dostojan način. O umetničkom segmentu predstave „Konstantin” niko nije ni razmišljao ni govorio, budući da članovi autorske ekipe tvrde da se tokom proteklih mesec dana niko iz pozorišne javnosti nije ni zainteresovao da pogleda makar jednu scenu sa proba.

Predstava „Konstantin” bi trebalo da košta 19 miliona dinara, od toga 11 miliona izdvojeno je iz republičkih izvora, sedam iz kase grada Niša, i milion dinara trebalo bi da obezbedi Niško pozorište.

„Ta suma apsolutno bode oči. Previsoka je za sirotinjske uslove u kojima funkcioniše Niš i kultura u njemu. Krpimo se, čitav grad je socijalni slučaj, a hrpa novca se daje za predstavu, u ovo užasno nevreme. To uznemirava i iritira ljude”, bio je komentar Zorana Ćirića.

Činjenica je da predstava „Konstantin” košta koliko se izdvoji na godišnjem nivou za pet vodećih beogradskih pozorišta: Atelje 212 – 4,5 miliona, Beogradsko dramsko pozorište – 4,3 miliona, Jugoslovensko dramsko pozorište – 4,8 miliona, Zvezdara teatar – 4, Boško Buha – 2, 5 miliona dinara.

Činjenica je da i ova priča nije mogla da prođe bez politizacije.

Ivan Vuković, vršilac dužnosti upravnika Narodnog pozorišta u Nišu, između ostalog je izjavio: „Neslaganje, da ne kažem sukob, datira od prvog sastanka UO, kada je Zoran Ćirić, obraćajući se direktno meni, postavio dva pitanja: zašto njegov tekst sa naslovom „Kvintni krug” nije izabran za jednu od predstava niškog pozorišta, i drugo, kolika je novčana nadoknada za članstvo u UO... Zoran Ćirić izabran u naš UO na predlog Socijalističke partije Srbije, a taj isti Ćirić, to svi u Srbiji znaju, proslavio se pišući protiv SPS-a.”

Finansijska konstrukcija predstave „Konstantin” jeste velika. Bili bismo srećna zemlja kada bi za kulturnu produkciju uvek bilo velikih suma. Pod uslovom da su kvalitetne.

Ceo slučaj „Konstantin” dobio je na značaju i pre nego što je javnost predstavu videla i procenila njenu umetničku vrednost.

U pozorištu je sve moguće i relativno. Ali, najskuplja je ona predstava koja posle premijere ne doživi ni petu reprizu, što nije retka pojava.