Šest decenija od prvog meča na EP

Na današnji dan, pre 60 godina, počelo je Peto evropsko prvenstvo za košarkaše u Pragu. Otvoreno je u 10,30 č, a pola časa kasnije odigrana je prva utakmica SSSR – Jugoslavija 50:11 (20:10), što je i prvi meč na evropskim šampionatima u istoriji našeg nacionalnog tima. Jugoslovensku ekipu su činili: Roklicer, Marjanović (dva poena), Grkinić (5), Popović, Kovačević, Gec (2), Milojković, Kalember, Olivijeri, Munćan 2. Selektor je bio Stevica Čolović, a od košarkaša su u tom timu bili i Stefanović i Cvetković koji nisu igrali protiv SSSR-a.

– Mi smo na tom šampionatu bili totalni početnici, nismo znali ni da treba da stanemo na liniju slobodnih bacanja prilikom predstavljanja – rekao je prilikom jučerašnje posete "Politici" član te reprezentacije Srđa Kalember, rekorder sa devet titula državnog prvaka (svih devet sa Crvenom zvezdom). – Imali smo manju košarkašku tradiciju od svih, pa čak i od Albanije. Da nije bilo Nebojše Popovića naša košarka možda i ne bi mnogo odmakla od tog nivoa...

Kad god se priča o pionirskim danima jugoslovenske košarke neizostavno se pominju Nebojša Popović, Borislav Stanković, Radomir Šaper i Aleksandar Nikolić. Kalember ima dopunu:

– Uz tu četvorku uvek stavljam i Milorada Sokolovića i ističem da je Nebojša Popović odigrao ključnu ulogu.

Početkom 1947. u Rijeci je organizovan turnir gradova na kojem su pored ekipe ekipe domaćina i selekcije JNA učestvovale i reprezentacije Beograda, Zagreba, Ljubljane, Zrenjanina, Novog Sada... Tu su trener Stevica Čolović i profesor sa DIF-a Bora Jovanović izabrali 16 igrača.

– Njih dvojica su selekciju izvršili verovatno posle konsultacije sa Popovićem. Četvorica su kasnije otpali. Na moje iznenađenje, uvršten sam u tim kao najmlađi, sa nepunih 19 godina. Putovali smo vozom, bez novinara. Bili smo oduševljeni Pragom u kojem je bilo svega, dok je Beograd u to vreme u mnogo čemu oskudevao. Maltene svaki slobodan trenutak smo koristili da odemo u poslastičarnicu. Na otvaranju, protiv SSSR-a, bili smo zatečene njegovom snagom, igrali su s lakoćom. Toliko su me dobro čuvali da maltene nisam ni pipnuo loptu – kaže Kalamber, uz Aleksandra Geca jedini živi član tog tima.

"Plavi" su zauzeli pretposlednje, 13. mesto, a iza njih je bila samo Albanija koju su poslednjeg dana savladali sa 90:13. Pre toga su zabeležili svoju prvu pobedu, protiv Holandije (32:26), a pored ta dva susreta i meča sa SSSR-om (11:50) sreli su se i sa Mađarskom (27:50) i Italijom (33:59).

Vasilije Stojković, član prve generacije Jugoslavije, igrao je za nju 26 puta, ali nije putovao u Prag. On važi za najboljeg sportskog hroničara tog doba i kolekcionara raznih zanimljivosti:

– Najviši igrač reprezentacije u Pragu bio je Mirko Marjanović sa 193 cm. U domaćoj ligi je toliko imao još samo Vlado Kraucer iz Zagreba...

Na pitanje ko je bio ključna ličnost za napredak jugoslovenske košarke, Stojković odgovara ko iz topa:

– Nebojša Popović je bio neprikosnoven. On je u svemu bio prvi, pa je doveo i prve strane trenere. Važnu ulogu je imao i profesor sa DIF-a Bora Jovanović koji je vodio katedru za košarku.

Malo je nedostajalo da Stojković zaigra u Pragu, ali je to mesto ipak zauzeo Mija Stefanović. Čitava ta generacija je ugradila sebe u temelje jugoslovenske košarke.

– Mi igrači smo posle rata sa nemačkim zarobljenicima postavljali bandere na Kalemegdanu. Ja sam jednu od njih postavio malo ukrivo, što može i danas da se vidi, i nju su nazvali Vasina bandera. Te bandere smo takoreći ukrali iz jedne električne centrale. Bila je to organizovana krađa, uz blagoslov države...