Zvezda bez koncepta

Ljubitelji Crvene zvezde se posle debakla od Hemofarma suočavaju po ko zna koji put u poslednjih desetak godina sa pitanjem: "Zašto se to baš Zvezdi događa"? Ne pitaju se oni to ni zbog teškog poraza na svom terenu (101:85) ni zbog igre koja je ispod svakog nivoa, već više zbog učestalih "fantomskih" odlazaka košarkaša koji bi trebalo da budu nosioci igre. Zašto je Vrbica Stefanov napustio klub posle svega 18 odigranih minuta, zašto je Bili Tomas otišao da proslavi Novu godinu u SAD i nije se vratio, zašto je pre dve nedelje i Antonio Burks kupio kartu za SAD u jednom smeru.

Sva trojica su najavljivani kao nosioci igre, a niko iz kluba nikada nije objasnio kako je došlo do razlaza (kada je Ričardson isto učinio pre tri godine, objašnjenje je bilo da završava karijeru u 24. godini i da počinje da radi posao za koji se školovao!). Pokazalo se da nije dobro kada se problemi guraju pod tepih.

Veliki klubovi se poznaju po kvalitetnim konceptima, a Zvezda je poslednjih godina u evropskom vrhu po broju angažovanih košarkaša i promenjenih prvih petorki. Samo u ovoj sezoni na njenim treninzima je bilo 23 igrača od kojih neki nisu odigrali ni minut (Entoni Rajs, Lejvor Postel, Pavel Gromiko), a Branko Jorović je došao sa teškom povredom (prethodno rukovodstvo je tako dovelo Sašu Obradovića koji nije odigrao nijedan meč za godinu dana).

Sve ovo vreme primetno je da su cenu neispunjenih očekivanja plaćali igrači i treneri, a da niko iz uprave nije preuzeo krivicu na sebe. Ova uprava je tu od demokratskih promena u Srbiji, takoreći u istom sastavu, sa prvim zadatkom da se klub posle srljanja ka Drugoj ligi stabilizuje u vrhu tabele (ispunjeno) i sa konačnim ciljem da se Partizan svrgne sa trona i otvori put ka Evroligi (neispunjeno). Napravljeno je mnogo dobrih poteza, ali i velika greška što su sve karte bacane na "svemoguće" trenere koji su plaćani i više od 300.000 evra po sezoni, a zatim otpuštani (Slovenac Zmago Sagadin i srpski selektor Dragan Šakota). Otpuštajući stručnjake u koje se klelo, rukovodstvo je priznavalo svoju grešku, ali nije pokazalo spremnost da promeni nešto u svojim redovima. Sve ovo vreme nedostajao je neko ko bi planirao sportsku politiku i bio spona između uprave i prvog tima. Recimo, kao što je to Ratko Radovanović u FMP-u.

Zvezda je za ovih šest godina dobila evropski izgled – u oblasti marketinga i organizacije kluba – dok je na terenu ostala mušterija i Partizana i FMP-a pa i Hemofarma koji ju je ove godine savladao sva tri puta, a ima barem tri puta manji budžet od nje. Svim ovim klubovima je zajedničko to što u svojim upravama imaju i sportske "radnike" i političare i privrednike, a Zvezda se razlikuje po tome što u upravi nema nijednu ličnost koja je sinonim za košarku (pre mesec dana stigao je Branko Kovačević). Jedno vreme nije uopšte imala sportskog direktora, pa je Sagadin bio i to i šef stručnog štaba istovremeno (što nije dobro). Za tu funkciju bi, recimo, bio idealan Marin Sedlaček, direktor Zvezdine omladinske škole, jer poznaje i košarku i talente u Srbiji i širom sveta.