Predugo čekanje na listing

Nedavni početak rada zvaničnog A tržišta listiranjem akcija pirotskog "Tigra" istorijski je važan događaj, jer nakon maltene 18 godina od reosnivanja domaćeg tržišta kapitala Beogradska berza počinje u potpunosti da ostvaruje svoju ulogu kao organizovano mesto trgovanja hartijama od vrednosti.

Ovo je i prvi korak ka razvoju transparentnog poslovanja privrednih društava, čime se gradi međusobno poverenje između kupaca akcija i poslovodstava kompanija. Jer, kupci poveravaju svoj novac menadžmentu firme – emitenta akcija, koji zauzvrat to poverenje treba da opravda.

Uobičajeno je da se sa listingom emituju i nove akcije, čime se kvalitetno menja struktura vlasništva (obično od preduzetnika ka širokom spektru institucionalnih i individualnih investitora).

Iako se zasad ne trguje novoemitovanim, već postojećim akcijama, jasno je da će se listingom znatno proširiti vlasnička struktura, pre svega zahvaljujući ulasku institucionalnih investitora koji uglavnom ulažu u hartije od vrednosti na zvaničnom tržištu.

Velike beneficije

Privredno društvo koje se odluči za listing ima obaveze propisane od strane Berze koje se, pre svega, odnose na istinito i blagovremeno informisanje o bitnim događajima za poslovanje koji bi direktno, ili indirektno mogli da utiču na cenu akcija.

Zauzvrat, listirana kompanija ima znatne beneficije, koje se odnose na realnu, tržišnu vrednost njegovih akcija, njihovu povećanu likvidnost, pre svega, zahvaljujući najkvalitetnijim institucionalnim investitorima (penzionim i investicionim fondovima, osiguravajućim društvima).

Uz to, privredno društvo može pod povoljnijim uslovima da emituje svoje akcije i obveznice, da se na duže rokove i sa nižim kamatama zadužuje kod banaka, što znači da imaju niže troškove finansiranja i povoljniji finansijski rezultat.

U svetu su gotovo sva najpoznatija privredna društva listirana na berzama, jer i to povećava njihov poslovni ugled i doprinosi razvoju korporativnog upravljanja, zbog diversifikovane strukture akcionara i poverenja koje uživa menadžment.

Zbog toga je i otežano neprijateljsko preuzimanje, a svetska iskustva pokazuju da listirana privredna društva lakše privlače kvalitetan menadžment, koji prihvata da najveći deo zarade bude u vidu bonusa, odnosno opcije na akcije firme, čime se poistovećuje interes menadžmenta sa akcionarskim.

Zaposleni koji su istovremeno i akcionari listirane kompanije teže se odlučuju na prodaju i više su motivisani da ih poseduju, a u procesu koji prethodi listingu dobija se veliki publicitet (dobrim delom besplatna reklama za privredno društvo).

Strah od gubitka privilegija

Jedini razlog zbog koga kod nas nema više listiranih kompanija jeste neznanje menadžmenta i njihov strah da će transparentnim poslovanjem i razvojem korporativnog upravljanja izgubiti svoje privilegije.

Taj strah je apsolutno neopravdan, jer su akcionari svuda u svetu, pa i kod nas, spremni da nagrade menadžment za uspešno poslovanje, znajući da bez kvalitetnog i motivisanog upravljanja kompanijom nema ni dobrih poslovnih rezultata, a time ni dividende, odnosno kapitalne dobiti zasnovane na rastu cena akcija.

Investitori, pored pune informisanosti, čime smanjuju rizičnost ulaganja, dobijaju veću likvidnost i manje oscilacije u cenama listiranih akcija.

Uz to, znatno je manja razlika između kupovne i prodajne cene, što smanjuje troškove ulaska i izlaska iz transakcije, odnosno iz vlasništva.

Listirane akcije banke rado prihvataju i kao obezbeđenje za kredite, što sve doprinosi tome da se dobar deo štednje stanovništva usmeri posredstvom na tržište kapitala u dobra privredna društva, bilo direktnim ulaganjem, ili preko institucionalnih investitora.

Krajnji rezultat svih ovih aktivnosti biće znatno brži privredni razvoj, više radnih mesta i bolji životni standard.

Ostaje nada da će i država da krene stopama "Tigra", odnosno da će akcije sadašnjih javnih preduzeća staviti na A listu Beogradske berze, čime bi mogla da prikupi sredstva za njihovu konsolidaciju i razvoj bez zaduživanja kod banaka po visokim kamatama.

Jedan od predloga mogao bi da bude dokapitalizacija Telekoma Srbije za finansiranje kupovine Telekoma Republike Srpske.

Pitanje koje se postavlja kada se sagledaju svi aspekti zvaničnog listiranja: zašto se čekalo maltene više od 18 godina da prvo privredno društvo dospe na A listu Beogradske berze, kad je to u interesu svih učesnika na tržištu kapitala?

Direktor i vlasnik SAL konsaltinga
Prvi direktor obnovljene Beogradske berze