Предуго чекање на листинг

Недавни почетак рада званичног А тржишта листирањем акција пиротског "Тигра" историјски је важан догађај, јер након малтене 18 година од реоснивања домаћег тржишта капитала Београдска берза почиње у потпуности да остварује своју улогу као организовано место трговања хартијама од вредности.

Ово је и први корак ка развоју транспарентног пословања привредних друштава, чиме се гради међусобно поверење између купаца акција и пословодстава компанија. Јер, купци поверавају свој новац менаџменту фирме – емитента акција, који заузврат то поверење треба да оправда.

Уобичајено је да се са листингом емитују и нове акције, чиме се квалитетно мења структура власништва (обично од предузетника ка широком спектру институционалних и индивидуалних инвеститора).

Иако се засад не тргује новоемитованим, већ постојећим акцијама, јасно је да ће се листингом знатно проширити власничка структура, пре свега захваљујући уласку институционалних инвеститора који углавном улажу у хартије од вредности на званичном тржишту.

Велике бенефиције

Привредно друштво које се одлучи за листинг има обавезе прописане од стране Берзе које се, пре свега, односе на истинито и благовремено информисање о битним догађајима за пословање који би директно, или индиректно могли да утичу на цену акција.

Заузврат, листирана компанија има знатне бенефиције, које се односе на реалну, тржишну вредност његових акција, њихову повећану ликвидност, пре свега, захваљујући најквалитетнијим институционалним инвеститорима (пензионим и инвестиционим фондовима, осигуравајућим друштвима).

Уз то, привредно друштво може под повољнијим условима да емитује своје акције и обвезнице, да се на дуже рокове и са нижим каматама задужује код банака, што значи да имају ниже трошкове финансирања и повољнији финансијски резултат.

У свету су готово сва најпознатија привредна друштва листирана на берзама, јер и то повећава њихов пословни углед и доприноси развоју корпоративног управљања, због диверсификоване структуре акционара и поверења које ужива менаџмент.

Због тога је и отежано непријатељско преузимање, а светска искуства показују да листирана привредна друштва лакше привлаче квалитетан менаџмент, који прихвата да највећи део зараде буде у виду бонуса, односно опције на акције фирме, чиме се поистовећује интерес менаџмента са акционарским.

Запослени који су истовремено и акционари листиране компаније теже се одлучују на продају и више су мотивисани да их поседују, а у процесу који претходи листингу добија се велики публицитет (добрим делом бесплатна реклама за привредно друштво).

Страх од губитка привилегија

Једини разлог због кога код нас нема више листираних компанија јесте незнање менаџмента и њихов страх да ће транспарентним пословањем и развојем корпоративног управљања изгубити своје привилегије.

Тај страх је апсолутно неоправдан, јер су акционари свуда у свету, па и код нас, спремни да награде менаџмент за успешно пословање, знајући да без квалитетног и мотивисаног управљања компанијом нема ни добрих пословних резултата, а тиме ни дивиденде, односно капиталне добити засноване на расту цена акција.

Инвеститори, поред пуне информисаности, чиме смањују ризичност улагања, добијају већу ликвидност и мање осцилације у ценама листираних акција.

Уз то, знатно је мања разлика између куповне и продајне цене, што смањује трошкове уласка и изласка из трансакције, односно из власништва.

Листиране акције банке радо прихватају и као обезбеђење за кредите, што све доприноси томе да се добар део штедње становништва усмери посредством на тржиште капитала у добра привредна друштва, било директним улагањем, или преко институционалних инвеститора.

Крајњи резултат свих ових активности биће знатно бржи привредни развој, више радних места и бољи животни стандард.

Остаје нада да ће и држава да крене стопама "Тигра", односно да ће акције садашњих јавних предузећа ставити на А листу Београдске берзе, чиме би могла да прикупи средства за њихову консолидацију и развој без задуживања код банака по високим каматама.

Један од предлога могао би да буде докапитализација Телекома Србије за финансирање куповине Телекома Републике Српске.

Питање које се поставља када се сагледају сви аспекти званичног листирања: зашто се чекало малтене више од 18 година да прво привредно друштво доспе на А листу Београдске берзе, кад је то у интересу свих учесника на тржишту капитала?

Директор и власник САЛ консалтинга
Први директор обновљене Београдске берзе