Jake i složne već šest decenija

Raška – Ko zna koji je to bio skup po redu, proteklog četvrtka, kada smo posetili Rašku i prisustvovali redovnom sastanku raščanskih žena na kom su slušale predavanje stručnjaka o uzgoju cveća, dogovarale se o jednoj humanitarnoj akciji, ekskurziji po Vojvodini, na koju uskoro kreću, i skorašnjoj proslavi povodom penzije njihove članice Zore Borenović. Ti skupovi četvrtkom po podne, osim u letnjoj pauzi, traju decenijama, od okončanja Drugog svetskog rata pa do danas.

Ustvari, od 1946. godine, kada je ovde osnovana organizacija Antifašističkog fronta žena, koja se kasnije menjala, prilagođavala, ali nije prestajala da postoji. Pravila su nalagala da u jednom periodu bude deo fronta, kako se tada govorilo, socijalističkih snaga, a od početka devedesetih godina je samostalno i nestranačko udruženje pod nazivom Mesna organizacija žena Raške.

Ove Raščanke demantuju ono nepisano pravilo da je prijateljstvo dveju žena uvek usmereno protiv treće.

– Priznajem da ima tu ženskih razgovora, ogovaranja... ali to nikada nije dovelo do ozbiljnih razmirica a daleko od toga da je ugrozilo opstanak organizacije. Naprotiv, bile smo jake i složne baš kada je trebalo, recimo, naši skupovi četvrtkom nisu prestajali ni u vreme bombardovanja NATO – tvrdi Zvezdana Dimitrijević, današnji predsednik organizacije.

– Ma kakvi – dopunjuje ovu ocenu Zorica Nišavić, potpredsednik – možete vi muškarci svašta, svaka čast svakome, ali ono što mogu žene to ne može niko...

Nisu, naravno, Raščanke ovako udružene zarad bilo kog feminističkog cilja ali, objašnjavale su nam Dobrila Filipović, Saliha Lotinac, Olga Malešević, Branka Ćurćić, Blagomirka Vujanac ,,da im ovakva druženja, koja se ponekad nastavljaju i u neformalnim razgovorima uz kafu i poneku ,,vruću" u raščanskoj gradskoj kafani, daju posebnu snagu, osećaj ravnopravnosti... Omogućavaju im da vide i čuju novine, pametne savete, što sigurno ne bi doznale u kuhinji i u krugu porodice".

Sada ih u udruženju ima oko osamdeset, kako bi se reklo, od najmlađih do najstarijih, od osnovaca do primarijusa, devojaka, udatih, razvedenih... Recimo, tu su one koje još ,,grickaju" treću deceniju, ali je sa njima i Nada Popović (83) koja je u organizaciji punih šest decenija, ili Rada Popović, aktivni član već pola veka...

Malo je novinskog prostora da se nabroje, a kamoli koja reč napiše o seminarima i predavanjima koje su organizovale, o akcijama uređenja grada, o humanitarnoj pomoći hendikepiranoj deci, usamljenim i bolesnim koleginicama, o putovanjima u zemlji i inostranstvu... A tek o proslavama Osmog marta, druženju sa drugaricama iz Aranđelovca i ,,bratstva", koje je nedavno obnovljeno, sa ženama iz Rogatice u BiH.

– Kako je to lepo – objašnjava nam predsednica Dimitrijević – zamislite na jednom mestu oko četiri stotine žena, veselih, razdraganih, iako tu nema muškaraca, osim muzičara. Za osmi mart dođe i do 250 žena, bilo bi ih i više ali nema veće sale u Raški. Tu se samo tako veselimo, biramo najlepšu ženu, najlepšu frizuru, organizujemo lutriju...